Ovo je pitanje koje mi često postavljaju, što buduće učenice, što svakodnevno radoznali ljudi. Teško je dati jednostavan odgovor na ovo pitanje.
Prvo, bitno je da odlučite šta je vaš cilj. Da li ples učite rekreacije radi, želite da naučite da plešete za svoju dušu ili hoćete da pokušate da od sebe stvorite ozbiljnu plesačicu? Druga stvar je koliko vremena i pažnje posvećujuete plesu. Na časovima ćete učiti nove pokrete, ali koliko ćete ih brzo usvojiti zavisi i od vašeg truda i samog tela. Sat, dva ili tri nedeljno dobro organizovanih časova odgovarajućeg tempa učiniće da postepeno usvajate pokrete, uvežbavate ih i učite da ih izvodite u kombinacijama. Ipak puko odrađivanje časa, pa čak i sa velikim talentom i trudom biće uglavnom dovoljno samo u rekreativne svrhe.
Veće ambicije zahtevaju i veće angažovanje. Iako može delovati dosadno, beskrajno ponavljanje i najjednostavnijeg pokreta podariće vam sigurnost i tehničku preciznost. Tu je i mišićna memorija - kada neki pokret ponovite dovoljan broj puta on prestaje da dolazi ‘iz glave’ i postaje prirodan, automatizovan. Tada možete više pažnje da posvetite stavu, rukama i sl. Orijentalni ples je konstantan multitasking, a pošto mozak ne može u isto vreme da misli na dve nove stvari i obe ih izvodi, usavršavanje jedne će vam omogućiti da se posvetite i drugoj naknadno.
Nisu u pitanju ni samo pokreti, slušanje muzike i upoznavanje orijentalne kulture pomoćiće vam da osetite duh plesa, da dobijete inspiraciju, ideje i dozvolite plesu da preuzme kontrolu. Slušanje muzike pomaže da naučite neke muzičke obrasce koji se ponavljaju, upoznate se sa popularnim i legendardnim pesamama, upijete specifičnost muzike, emocije i naviknete se na različite instrumente. Postoje neke plesačice, čak profesionalne, koje se bave nastupima, a ne znaju apsolutno ništa o običajima, kulturi i istoriji plesa. Mislim da je to strašno ružno, jer ovo je profesija kao i svaka druga. Ne možete da budete advokat ako ne poznajete istoriju prava, etiku pravnog ponašanja i pravni rečnik. Slično je i sa lekarima, arhitektama, slikarima, pa i plesačima. Mišljenja sam da u svetu brze i nabujale evolucije plesa niko nije dužan da se drži klasičnih stilova, ali da ipak mora da poznaje bar neke osnovne činjenice.
Pored svega ovoga, veliku ulogu igra i način rada u vašoj školi. Nije svejedno da li ćete da učite postepeno ili sve odjednom, bez objašnjenja i gradacije. I mozgu i telu je potrebno vreme da obradi i prihvati svaki novi pokret. Neki pokreti krenu odmah, a za neke je potrebno vreme da se slegnu i onda kroz neumorno vežbanje u nekom trenutku samo ‘kliknu’ i prorade.
Da se vratim na osnovnu temu. Recimo da prosečna osoba koja krene na časove plesa postavi pitanje koje je i naziv ovog članka. Ona najverovatnije želi da nauči osnovne pokrete plesa i da bude u stanju da ih koristi sama. Okvirno gledano oko godinu dana je neki period tokom kojeg je moguće naučiti sve osnovne pokrete kojih je jako puno, uz neke njihove varijacije, kretanja i načine kombinovanja. Sve ovo neophodno je ponoviti nebrojeno puta u nebrojeno varijanti kako bi polaznica na kraju te godine bila u stanju da se sama uspešno snađe uz neku pesmu. Ovaj period je naravno individualan i kod nekog je kraći, a kod nekog duži. Osim tehnike, marljivosti i talenta, bitno je i naučiti da se opustite kako bi ples prirodno mogao da teče kroz vas. Ovo je možda najteže od svega, jer zahteva strpljenje, ljubav prema plesu i duboko prihvatanje sopstvenog tela. Za ovaj stadijum smatram da je potrebna velika motivacija iznutra i podrška instruktora.
Nakon tih (okvirnih) prvih godinu dana počinje dublje poručavanje plesa. Učenje različitih stilova, složenijih pokreta i kombinacija i stilizacija plesa. I taj proces se nikad ne završava. Ma koliko dugo se bavili plesom, par meseci, godina ili decenija, nećete moći da kažete da ste stigli do kraja i da ste naučili sve što postoji. Orijentalni ples sadrži jako puno stilova, a kao što sam rekla evoluira iz dana u dan i stvara nove stilove i proširuje spektar pokreta, pomera granice kroz fuziju sa drugim plesovima i obicima umetnosti. Smatram da nikad nije dobro učiti od nekog ko i sam nije učenik i ko se neprestano ne usavršava. Ukoliko učite od osobe koja misli da zna sve, sigurno je da će u nekom trenutku početi da vas usporava i da vam uskraćuje znanje iz straha da je ne prevaziđete. Ali ako konstantno napreduje, uvek će imati nešto novo da vam ponudi.
Još jednom bih istakla da dužina vremena učenja plesa ne da nije jedina, već verovatno nije ni najvažnija varijabla u jednačini. Gustina i kvalitet iskorišćenosti tog vremena uz talenat i zalaganje otprilike sačinjavaju pravi odgovor na vaše pitanje s početka. Uvek je bitno imati na umu da kad pomislite da znate sve potražite nekog malo boljeg od sebe i vidite koliko još toga ne znate. Ovo ne bi trebalo da bude obeshrabrenje, već da otvori nove horizonte. Posle svake dobre radionice koju pohađam, delimično se osećam skrhano kad vidim koliko toga još ne znam, ali i veoma motivisano i inspirisano da nastavim da se usavršavam. Baš iz tog razloga orijentalni ples nikad ne može da dosadi, a jednom kad uđete u taj svet, pitanje ‘koliko vremena mi je potrebno da naučim osnove’ pretvoriće se u ‘koliko života bih želela da posvetim ovom plesu’. :)
