Shaabi – muzika i ples iz naroda (I deo)

Shaabi (šabi) je reč arapskog porekla koja ima više značenja, ali sva se svode na to da je to nešto iz naroda, svojstveno običnim ljudima. Sa aspekta muzike shaabi je glas naroda, ulična muzika, urbana ekspresija običnog sveta najčešće u vidu kritike društva i politike, privatnog života ili ljubavi. Muzika je vesela, živhna i tera na igru i uživljavanje. Kao ples shaabi oslikava autentično izražavanje naroda Egipta, uz naročit akcenat na humor.

 

Istorija shaabi muzike

Shaabi je muzika mlađe generacije radničke klase. Pojavila se kao novi talas 70ih godina XX veka, kao pandan revolucionarnim strujama u drugim zemljama (Engleska – pank, Jamajka – rege itd.). Nakon smrti Gamal Abdel Nassera, egipatskog predsednika, 1970. godine, Egipat otvara vrata ka Zapadu. Zahvaljujući naftnim nalazištima i turizmu koji su polako počeli da se razvijaju, običan (shaabi) narod sa svojim siromašnim ruralnim korenima najzad počinje da živi malo bolje. Kasete koje su se tada pojavile omogućavaju da se muzika nekontrolisano beleži, umnožava i komercijalizuje, pa polako počinje ekspanzija shaabi muzike. U isto vreme umiru tri najveće zvezde muzičkog neba Egipta - Farid al Atrache, Om Kalthoum i Abdel Halim Hafez – čime se završava zlatna era egipatske muzike, koja ustupa mesto novom talasu. Ovo međutim nije bila samo muzička prekretnica, već i kulturna. Počinje borba za bolji život, borba protiv tradicionalnih konzervativnih pravila, protiv vlade, politike, korupcije i generalnog ugnjetavanja ljudskih sloboda. Sa pojavom kaseta ruši se monopol nad muzikom, koji je do tad imala država i glas naroda mogao je da počne da se širi. Kasete su snimane komercijalno, ali i samostalno, i tajno, a zatim rasturane između ljudi, taksista, vozača autobusa i tako su se muzika i poruke širile. Razlog iz kog je muzika uprkos velu borbe proiv teškog života ipak veoma vesela i humoristična, jeste upravo to što su teme obrađivane u pesmama bliske i važne običnim ljudima, a ljudi u Egiptu bore se pozitivnom energijom.

Kako je shaabi muzika glas radničke klase, ljudi koji su je pokrenuli uglavnom su bili prva ili druga generacija ruralnog stanovništva, koje je došlo u grad. Tako su oni sa sela poneli baladi muziku sa sobom, što znači jak folklorni uticaj. Iz tog razloga shaabi i baladi imaju muzički gledano dosta dodirnih tačaka. Doseljenici su počeli da mešaju tradicionalne zvuke baladija sa modernim urbanim ili zapadnim uticajem i tako je nastao shaabi. Osim toga veliki uticaj na početke shaabi muzike imali su i evropski i ruski kompozitori sa svojim klasičnim delima. Glas pevača u shaabi pesmama često je vrlo dubok, sirov i hrapav, ali osim toga predstavlja i emocionalnu bombu. Nemoguće je ostati ravnodušan, pitanje je samo da li će vas rasplakati, zasmejati ili naterati na ples. Pevači shaabi muzike uglavnom imaju sjajnu tehniku vokalne improvizacije, pa pesme često tako i počinju. Prvi koji je započeo i proširio shaabi muziku 70ih godina bio je Ahmed Adawiya, poznat i kao ‘kum shaabija’. Započeo je svoju karijeru kao konobar u kafeu, ali za njegovo pevanje se brzo pročulo i postao je jedan od najbitnijih ljudi za stvaranje i popularizaciju shaabija. Ispod je jedna od najpoznatijih shaabi pesama od popularnog Saad El Soghayara, pa poslušajte :

Početak shaabi pesme naziva se mawal i nema ritam, ali pozadinska muzika ipak može da se izvodi na harmonici, saksofonu, klavijaturama ili nekom tradicionalnom instrumentu. U mawalu pevač izražava svoja osećanja i mišljenje i priprema atmosferu za pesmu. Kada se mawal završi glavni deo počinje pompezno najčešće brzim ritmom i upečatljivom melodijom. Glavni deo pesme može biti čak i kraći od uvoda pa ne bi trebalo da vas začudi ako se pesma brzo završi. Tekst je jednostavan, sadrži sleng, ulično izražavanje, a kroz njega pevač se žali na zloupotrebi ili zabranu korišćenja droge i alkohola, siromaštvo, posao i novac, ljubav i brak, hranu (koja se često koristi kao metafora za seks) i prosto beznađe življenja i života uopšte. Ove pesme, korišćene kao popularni vid otpora kroz humor, maskiraju pravo značenje i najčešće ih vlasti cenzurišu u svojim medijima.

Instrumenti koji se koriste u shaabi muzici idu od cimbala (velikih i malih – sagat), preko kanuna i violina, pa do harmonike, saksofona, trube, klavijature i kompijuterskih digitalnih zvukova.

U poslednje vreme shaabi muzičari (Hakim, Saad itd.) iako cenzurisani u svom okruženju postaju sve popularniji širom sveta kao muzika ‘mase’, muzika ‘bloka’ (što bi se reklo kod nas :)) – kao što su u drugim sredinama to hip hop, rege itd. – drska, pa samim tim i ‘in’ muzika. Pevači se uglavnom i ne trude da spreče, niti se bune protiv piratizacije njihove muzike, jer na taj način stiču širu popularnost i mogućnost za žive svirke, što je za njih mnogo značajnije po pitanju filozofije i novca.

U poslednjih par godina pojavili su se moderni shaabi muzičari - DJevi koji na raznim okupljanjima miksuju muziku uz koju mladi đuskaju. Ova muzika osim socijalne nepravde, često uključuje i neke religijske elemente, kao što je traženje pomoći od višeg bića. Melodije umeju da budu hipnotičke nalik transu, što postaje popularno na modernim venčanjima.

U drugom delu biće reči o shaabiju kao plesnom stilu :)

 

___________________________

*deo teksta preveden sa http://www.aswandancers.org autorke Amine Goodyear

Otkud dukati (novčići) u orijentalnom plesu?

Poreklo dukata u orijentalnom plesu nije lako otkriti. Postoji nekoliko teorija o tome kako su ušli u upotrebu, ali su veze vrlo nejasne, tako da manje više svako ko se interesuje za ovu temu ima neku svoju verziju priče.

Jedna od najpoznatijih teorija govori o gavazima (tekst posvećen njima možete pročitati ovde), Beduinima i svim uličnim zabavljačima, kojima su prolaznici bacali pod noge novčiće dok su plesali ili izvodili neku drugu zabavljačku veštinu. Na taj način ovi ljudi su zarađivali za život, a pomatrači su im ukazivali određenu dozu poštovanja. Kako nisu imali mesto gde bi odložili novac, oni su ga ubacivali u neke od brojnih džepova ušivenih na odeći. Na kraju dana novčiće bi trajno prišivali na odeću na taj način sprečavajući da ih neko ukrade u toku noći. Ovi ulični zabavljači uglavnom su bili nomadi tako da je ovo bio i praktičan način da ‘sve svoje sobom nose’, s obzirom na činjenicu da nisu imali sigurno mesto na kom bi mogli da čuvaju novac :) Ovo je takođe bio i način da otvoreno pokažu koliko su cenjeni i imućni. Među uličnim plesačicama važilo je pravilo da je ona koja ima najviše novčića i najbolja, jer je ljudi najviše čašćavaju. Tako se veruje da su one počele da zašivaju novčiće na vidljiva mesta na svojoj odeći, što je malo po malo dovelo do današnjeg pojasa sa dukatima i ukrašenih kostima uopšte.

Prema drugoj teoriji, egipatski crteži otkrivaju obične žene koje su nosile pojas sa novčićima oko struka. Trenutno tumačenje je da su žene koristile pojas kako bi privukle pogled na svoje kukove muškarcima dok obavljaju svakodnevne poslove. Dok bi hodale pojas bi zveckao i hipnotisao muškarce pored kojih bi žena prošla. Zatim se teorija dalje razvija u pravcu toga da je pojas usvojen u orijentalnom plesu kao prirodna stvar, s obzirom na činjenicu da naglašava pokrete kukovima i karlicom. Ipak ne postoje nikakvi arheološki dokazi da su drevne egipatske plesačice nosile pojas sa novčićima. Ono što se možda može povezati kao neka spona između ovih pojasa, jesu kaiševi sa prišivenim đinđuvama koje klepeću, napravljeni od pečene gline i sličnih materijala. U drevna vremena žene su se koristile raznim instrumentima poput kastanjeta (što je neka drevna preteča sagata iliti zilsa) i gore opisne klepećuće kaiševe kačile oko struka kako bi tokom religijskih i drugih prilika oterale zle duhove.

Treća i najmanje zanimljviva teorija kaže da su izmišljeni 1978. godine u Egiptu za potrebe plesnog kluba iz Njujorka poznatog kao Casbah dancers. Ova grupa je jedna od onih koja je lansirala kostime koji više otkrivaju od nekadašnjih. Ova grupa tvrdi da je otkrila marame dok su devojke bile na turneji u Egiptu. Kada su dizajneru kostima objasnili čime se bave on je za njih dizajnirao marame sa dukatima. Ova teorija mi deluje najmanje verovatno (u smislu da pre njih nije postojalo ništa slično). Vrlo je moguće da se pre ove plesačke trupe marame s dukatima nisu široko koristile u orijentalnom plesu, ali inspiracija je od nekud morala da dođe, a trendovi retko kad budu stvoreni od nule. Obično nastaju evolucijom i fuzijom tradicije sa modernim idejama, a uz akcenat na potrebe nekog revolucionarnog novog pravca u plesu (dokaz za to su i kosimi za tribal, haljine za orijentalni ples, rekviziti itd.).

Moje mišljenje je da u sve tri teorije ima po malo istine, i da je samo bio potreban neko ko će da potrefi pravi trenutak da marame s dukatima uvede na komercijalnu plesnu scenu. Bez obzira na to u koju ćete vi teoriju da verujete, činjenica je da su dukati postali simbol za uzbudljiv ples, asociraju na istočnu kulturu, naglašavaju ritam i pokrete kukovima. Većina devojaka koja počne da uči orijentalni ples vrlo brzo nabavi svoju maramu, koja je sada relativno jeftina i lako dostupna. Činjenica je da ona stvara drugačiju sliku u glavi, i automatski ih prenosi u neki drugi svet iz mašte, a danas predstavlja neizostavni deo plesa prilikom učenja.

Da li prihvatiti nastup u ‘minut do dvanaest’?

Pod ovim naslovom htela bih da objedinim dva veoma važna pitanja za sve plesačice koje se bave javnim nastupima:

1. da li je u redu plesati posle ponoći? i

2. da li prihvatiti nastup koji je naručen u poslednji trenutak iliti sad za odmah?

Iz mog ličnog iskustva pozivi za nastup kasno u noć najčešće dolaze od vlasnika klubova, koji orijentalni ples poistovećuju sa egzotičnim plesom tj. ‘onim sa šipkom’. Takođe tu spadaju i oni koji smatraju da je kostim samo paravan za neki striptiz šou, koji bi trebalo da usledi. Ovo nije nužno posledica nepoštovanja, već prosto neznanje. Moj stav je da ne treba prihvatati nastupe koji se protežu kasno u noć. Sva pristojna mesta se nakon ponoći ili polako zatvaraju ili pretvaraju u noćne klubove. U noćnim klubovima malo kome je stalo do umetnosti i gledanja plesa s poštovanjem, a uz to svojim prihvatanjem kasnog nastupa podstičete upravo ovakve predrasude kakve sam gore navela. Ukoliko ste imali nastup od nekoliko blokova pa vam se poslednji otegao, to je druga priča, i u redu je završiti nastup. Mada smatram da bi trebalo postaviti vremenske granice, koje vlasnici lokala ili slavljenici moraju da poštuju. Ipak, započinjati svoj nastup oko ili posle ponoći nema nikakvog smisla za plesačicu kojoj je stalo do nekakve reputacije. Uz to, nije stvar samo u ‘femkanju’ već i u bezbednosti. Što je vreme odmaklo kasnije u noć, to je veća šansa da će u lokalu, a i na ulici, doći do neke nekontrolisane situacije. Nije mi cilj da isprepadam mlade devojke na ovaj način, ali svaku, pa i najmanju, šansu za nezgodu morate imati u vidu kada planirate svoja pravila plesanja na javnim mestima. Takva je priroda ovog posla.

Iz cele ove priče izuzela bih možda Novu godinu, kao dan kada je, po mom mišljenju, u redu nastupati u ponoć. Realno gledano, za Novu godinu zaista nije ni logično nastupati ranije, ali uslovi, kao i honorari, razlikuju se od običnog dana u godini. Što kasniji nastup da imate, to veći prostor za ples zahtevajte. Ukoliko ste sabijeni na jednom metru kvadratnom u pola 1 noću, oko vas se ljudi vesele i piju, to može da vas dovede u vrlo nezavidnu klaustofobičnu situaciju, a uz to, ponovo dolazite u poziciju da prosto delujete kao polugola jelka. Zahtevajte više prostora, ne dozvolite da vam se prilazi i nećete imati problema.

Svaka plesačica koja nastupa u nekom trenutku je dobila last minute poziv za nastup. U nastavku ćemo razmatrati kako se nositi sa ovim problemom i gde je granica popuštanja klijentima.

Jedna plesačica, moja poznanica, priča kako je prihvaila jedan takav nastup (naručen u poslednji čas), jer je drugi za to veče bio otkazan. Kada je otišla na mesto događaja, ispostavilo se da je u pitanju proslava 18. rođendana i da je drug slavljenika zamislio da ona ‘meša’ ispred rođendanca dok on sedi na stolici. Ona je odbila i odradila je nastup na uobičajen način što je potpuno zapanjilo naručioca. Kada pogledamo širu sliku očigledno je da je problem bio u komunikaciji. Nije bilo dovoljno vremena da klijent objasni šta želi, a da plesačica pojasni da ona nudi drugačiju vrstu nastupa. Na ovaj način verovatno ni klijent nije dobio ono što je očekivao, a i plesačica se našla u neprijatnoj situaciji bez ikakve potrebe.

Problem koji može da nastane prilikom ovako skraćenog ugovaranja nastupa nije samo ovog tipa. Ukoliko se detaljno ne dogovorite oko prostora i veličine plesnog podijuma možete doći u situaciju da se gurate između ljudi. Po nekad ljudi očekuju ‘đipanje’ uz trubače i narodnjake. Ni jedna plesačica koja drži do sebe (bez obzira na to da li ovaku muziku sluša privatno ili ne) neće sebi dozvoliti nastup uz ovakvu pratnju iz prostog razloga što muzika nije prigodna za orijentalni ples, a i atmosfera se često može usijati pa gosti mogu da teraju plesačicu da s epenje po stolovima, padaju u sevdah njoj pod noge i sl. Nepisano pravilo je da plesačica donosi muziku na nastup, uz naravno moguć dogovor i sugestije klijenta (u pogledu stila, ili jednostavno toga da li želi nešto modernije, sporije, brže, klasičnije, življe, konzervativnije itd.). Zapamtite, vi ste iznenađenje, misteriozna princeza koja bi svojom pojavom i ponašanjem trebalo da obori goste s nogu, pustite da svi ostali igraju uz trubače, vi imate svoju muziku.

Popuštanje željama klijenata, koje ne spadaju u vašu praksu rada, može dovesti i do toga da se nakon nastupa osećate loše. “Iako se nista neprijatno nije desilo fizički, niko me nije pipao ili ugrozio, u suštini, meni je bilo vrlo neprijatno posle tog nastupa, baš onako ružan i jeftin osećaj, kao da sam zapravo uradila nešto loše, jer je takav komentar bio,” kaže gore pomenuta plesačica povodom navedenog nastupa.

Pod nastupom u poslednji čas podrazumevam onaj naručen u toku istog dana u kome se i sam nastup održava. Smatram da se oni moraju naplatiti malo više. Nije to neka krađa para, već više način da istrenirate svoje mušterije da na vreme pozovu i rezervišu vas i na taj način i sebi i vama obezbede kvalitetniju saradnju. Potrebno je odrediti granicu kada je prekasno za prihvatanje nastupa. To bi moglo biti 1, 2 ili 3 sata pred nastup. Naročito ukoliko je mesto održavanja proslave udaljeno. Mada je i sasvim legitimno odbiti poziv za isti dan pa sve i da je on usledio to jutro, ukoliko smatrate da je vama to premalo vremena da se organizujete. Postoji granica u kojoj bi ipak ponos trebalo da bude iznad bilo koje cene koju je klijent spreman da plati. Ne želite ni sebe da stavljate u situaciju da morate nespremne da se pojavite negde i da se posle osećate loše. Ljudi vide, a zatim pričaju o vašem nastupu. Nije u pitanju samo novac. Profesionalnije je odbiti ponudu za nastup nego je odraditi u flekavom kostimu ili neuredne frizure.

I na kraju srž cele ove priče može se sažeti u jednu rečenicu Tamare Đorđević, plesačice i instruktorke plesa iz Niša: “U suštini nisam baš naklonjena nastupima u poslednjem trenutku, što zbog navedenih razloga, što zbog same činjenice da ljudi moraju da shvate da to ne može u poslednjem trenutku, jer nismo mi na čiviluku i ne čekamo očajne kući da nas neko zove za nastup, u 11 noću... niti da mogu da kupe naše cimanje sa ‘ne pitam koliko košta’, jer nije samo novac u pitanju...”

Počinje prijava za radionice predivne Nike Mlakar (SLO) u Oktobru

Zvanično je 1.februar!! Otvaramo prijave za fantastične radionice Nike Mlakar! Prijavu možete izvršiti putem fejsa, na mail trio.salome at gmail.com ili tel 0618094666. Potrebno je da pošaljete:
-ime
-kontakt telefon
-naziv radionice/-a za koju/-e se prijavljujete
-ime škole iz koje dolazite
-koliko dugo se bavite orijentalnim/tribal plesom

Svi vi koji volite pomalo drugačiji, moderan pristup orijentalnom plesu, kao i besprekorne ženstvene fuzije, pripremite se za komplet fantastičnih senzualnih radionica sa prelepom Nikom i njenim jedinstvenim stilom. Ovo je jedinstvena prilika da učite od nekog ko je mjstor i klasičnog i tribal stila orijentalnog plesa što zajedno daje plesačici taj poseban mistični dašak i fluidnost. Dođite i naučite tajne koje će vam omogućiti da oborite svoju publiku s nogu, i trikove zbog kojih ćete im dugo ostati u sećanju kao jedinstvena i sjajna plesačica.

Jedna od radionica biće posebno namenjena tribal damama, s obzirom na to da je Nika i dobro poznata tribal fusion umetnica sa svojom trupom Ambrosia :)

Imaćete priliku da se prijavite za 3 potpuno jedinstvene radionice:

1. SENZUALNI ORIJENT (3h)
Naučićemo kako da stvorimo čarobne, elegantne, senzualne pokrete, da savršeno kontrolišemo i najmanje pokrete i očaramo publiku učinivši nastup nezaboravnim i jedinstvenim! okus će biti na usavršavanju tehnike, fluidnosti pokreta i korišćenja ruku. Ponesite udobnu odeću i flašicu vode, kao i svesku ukoliko želite i naravno puno energije!

2. TANGO-ORIJENTAL (3h)
Unosimo strast, eleganciju i vatrenu suštinu tanga u orijentalni ples! Učićemo kratku koreografiju inspirisanu tangom, naglasak će biti na pravilnom držanju tela i jakim, ali elegantnim rukama. Pravilan govor tela i facijalna ekspresija su ono što zapali svaki tango nastup, stoga ćemo posebno vreme posvetiti proučavanju toga. Prepustite se i uđite u dramatičan svet tanga!

3. GLAMurozni TRIBAL (2h)
Ambrosia je poznata po svom glamuroznom stilu i u ovoj radionici Nika će vas naučiti kako da i same budete glamurozna diva. Naučićete neke od originalnih kombinacija trupe Ambrozija koje koriste u svojim koreografijama, kao i neke potpuno nove kombinacije koje je Nika napravila specijalno za vas. Naglasak će biti na fluidnim rukama, kretanju kroz prostor i čistim, oštrim udarima. Radionica će početi kratkim, ali intenzivnim zagrevanjem uz jogu, nakon koje će uslediti tehnika i kombinacije.

Regularne cene:
3h radionica - 40e
2h radionica - 30e
3h + 3h radionica - 70e (umesto 80e)
3h + 2h radionica - 60e (umesto 70e)
Ceo paket radionica od 8h - 90e (umesto 110e)

Za sve učenice škole Salome dodatan popust od 5e na sve cene:
3h radionica - 35e (umesto 40e)
2h radionica - 25e (umesto 30e)
3h + 3h - 65e (umesto 80e)
3h + 2h - 55e (umesto 70e)
Ceo paket radionica od 8h: 85e (umesto 110e)

ZA SVE PRIJAVLJENE KOJI PLATE CELU SUMU NAJKASNIJE DO 1. AVGUSTA POSEBAN POPUST:
3h+3h - 60e (umesto 80e)
3h + 2h - 50e (umesto 70e)
Ceo paket - 80e (umesto 110e)

Prva polovina uplate (50%) se plaća do 15. avgusta (osim za one koji plaćaju celu sumu kako bi ostvarili poseban popust). Druga polovina uplate vrši se do nedelju dana pred radionice.

Broj mesta je ograničen. Ne propustite da učite od vile orijentalnog plesa - Nike Mlakar ♥