Bakšiš (1.deo): da ili ne?

Sastavni deo nastupa orijentalne plesačice je i komunikacija sa publikom. Svrha javnih nastupa u restoranima, kafićima, na proslavama, venčanjima i drugim slavljima jeste upravo zabava za goste i osvežavanje atmosfere. Često je slučaj da je nastup iznenađenje za slavljenika/slavljenike ili za goste, ali takođe postoje i mesta gde su nastupi plesačica redovni na nedeljnoj ili mesečnoj bazi.

Komunikacija sa publikom je veoma delikatna. Želite da ih uključite u performans, da ih zainteresujete, čak i povučete da zaplešu sa vama. Nije lako održati se na toj klimavoj tački u kojoj ste srdačni, veseli, otvoreni, komunikativni i pristupačni, a istovremeno i distancirani i predstavljate ‘zabranjenu terirotiju’. Naročito ne kada (gotovo) celokupnu komunikaciju vršite govorom tela i pokreta.

Kada u celu ovu komplikovanu priču o odavanju određenog utiska kroz ples umešamo i bakšiš, situacija se bitno komplikuje. Na našim prostorima, pa i u svetu u celini, usled raznih predrasuda i mešanja plesova o kojima sam ranije pisala, neki ljudi plesačice smatraju lakim ženama. A kada vlada mišljenje da novac kupuje sve, lako dolazi do nesporazuma. Iz tog razloga na svakoj plesačici je da sama proceni da li će ili ne praktikovati uzimanje bakšiša. Ono što je bitno je informisati se, informisati svoju publiku i odrediti svoju granicu pre nego što nastup počne.

O raznim načinima uzimanja bakšiša pisaću u drugom delu teksta, sada bih se usredsredila na ZA i PROTIV ove prakse.

Bakšiš - بخشش (bakhshesh) - reč persijskog porekla koja se provlači kroz brojne jezike. U našem jeziku je postala sinonim za zapadnjački pojam napojnice, ali u istočnom svetu ona se malo razlikuje. Napojnica se ostavlja recimo konobarima, jer tako nalažu običaji i dobro vaspitanje, dok bakšiš sadrži i dozu zahvalnosti, poštovanja i divljenja. Bakšiš se ostavlja svecima, bogu, umetnicima, pa čak i prosjacima. Onaj ko dariva bakšiš zahvalan je što mu je onaj kome se bakšiš daruje pružio priliku da ga daruje. (U nekim jezicima kao što su grčki i francuski, bakšiš pedstavlja mito.)

Plesačice ne zahtevaju bakšiš od svoje publike, ali on je uvek dobrodošao ukoliko se daje u skladu sa pravilima osnovne pristojnosti. Moje lično mišljenje je da je svaki bakšiš koji se da na način, koji je prikladan i za dečje oči, bakšiš koji je u redu uzeti. Problem je naravno utvrditi šta je u glavi publike i šta ona smatra bakšišom. U nekim primitivnijim krajevima, ljudi očekuju da će za pare koje ostave plesačici moći da dobiju nešto više. Mislim da je na svima nama, ali naročito na organizatorima proslava i vlasnicima kafića i restorana, da goste informišu o tome šta se sme, a šta ne sme. Bakšiš je poklon i gledalac ne sme da očekuje ništa za uzvrat.

U svetu postoji mnogo načina davanja i ostavljanja bakšiša, dok je kod nas ta praksa još uvek slabije razvijena. Delimično zato što se i plesačice plaše da uzmu bakšiš u strahu da će biti pogrešno shvaćene, delimično i zato što gledaoci ne znaju kako da daju novac, pa na kraju odustaju. Nekada ljudi misle da će se obrukati ako daju malo para, a za više nemaju, a povrh svega toga najteže je početi i biti prvi. Zato neke plesačice u inostranstvu obezbede sitniju novčanicu koju joj u sred nastupa neko od konobara da, na način na koji je ona odabrala da prima bakšiš. Na taj način on započinje ‘sezonu bakšiša’ i daje publici do znanja na koji način mogu da joj daju novac. Bakšiš se uvek visoko ceni, jer nije obavezan i to je znak da se publici ples zaista dopao.

Kada uzmete bakšiš uvek je lepo zahvaliti se i verbalno i posvetiti malo pažnje tom konkretnom gledaocu. Ne dugo, 10-15 sekundi je dovoljno. Davanje i uzimanje bakšiša može da bude veoma zabavno iskustvo. Ljudi se uključuju u sam performans, malo đuskaju sa vama, često isplivaju i skriveni talenti gledaoca, kao i komične situacije. Sve je dobro dok ne prelazi granice dobrog ukusa, što se može desiti ukoliko je onaj ko daje bakšiš recimo pijan. Ovo je jedan od argumenata protiv uzimanja bakšiša. Kada neko zavijori novčanicu dajući plesačici do znanja da hoće da joj da novac, nikad ne možete biti sto posto sigurni kakva je to ličnost, da li je popila, da li je nasrtljiva, da li će da iskoristi priliku da vas štipne. Ukoliko procenite da može doći do neprilike prosto ignorišite poziv za bakšiš. Nikakav novac ne može vam nadoknaditi blam koji je pijan ili nepristojan gost u stanju da priredi.

Pre nekih mesec, dva, dok sam plesala, jedan od gostiju koji je sve vreme bio oduševljen, je ustao sa novčanicom rešen da mi da bakšiš. Kada sam prišla, krenuo je da zadene novčanicu u moj brus. Jasno sam mu dala do znanja da ne primam bakšiš tu i da može da mi da novčanicu u pojas ili u ruku, ali on je insistirao, jer je iz Turske. (Da, tačno je da je davanje bakšiša putem zavlačenja novčanica u delove kostima mnogo učestalije tamo, ipak smatram da ni u jednoj kulturi nije normalno niti prihvatljivo da muškarac stavlja ruke u brus plesačice. Bez obzira na to iz koje je zemlje.) Gospodin je odlučio da drugačije neće da mi da bakšiš i seo. Toliko o tome. Novčanica je očigledno bila samo izgovor za pipkanje. Nikad ne dopustite da gost vlada situacijom. Ukoliko je previše napadan bolje je da prestanete da plešete i pozovete nekog od osoblja, nego da sebe dovodite u neprijatnu situaciju.

Ponoviću još jednom – davanje bakiša bi trebalo da bude nešto što je prikladno uraditi i u prisustvu dece. Kada su u publici prisutni parovi ili mešano društvo, dobar ukus nalaže da žena daje bakšiš. Čak iako muškarac želi da joj izrazi divljenje za ples, on bi pare trebalo da da ženi, a ona plesačici. Neke plesačice imaju različita pravila za različite grupe ljudi. Pa tako recimo na slavljima dozvoljavaju da im bakice stavljaju bakšiš u brus. Čak i meni koja sam konzervativna po pitanju primanja bakšiša, i koja sam mnogo puta odbila novac kada je postojala i minimalna šansa da se to pretvori u problem, ovo deluje kao vrlo simpatično rešenje.

Neke stvari u ovom poslu naučimo kroz sopstvene greške, ali kod ovakvih stvari uvek je bolje na vreme ih preduprediti. Neki ljudi će verovatno čak i posle ovog teksta na plesačice koje uzimaju bakšiš lepiti etiketu kurvi (da izvinete). Stoga ću vas podsetiti na to koliko se para ostavlja trubačima, muzičarima i pevačima na slavljima, u znak zahvalnosti i dobre atmosfere. Slično je i sa brojnim drugim izvođačima, pa čak i konobarima. Kada ste naročito zadovoljni uslugom ostavićete im veći bakšiš. Nažalost plesačice koje nastupaju po kafićima i restoranima uglavnom su prilično mizerno plaćene. Vlasnici zahtevaju da ona bude lepa, zgodna, šarmantna, da lepo pleše, da ima uvek svež program i profesionalne kostime, divnu frizuru, raznovrsne rekvizite i dobru šminku, a zauzvrat žele da ih plaćaju što je moguće manje, ako je moguće besplatno da nastupaju, to bi bilo najbolje! Iz ovog razloga plesačice veoma cene bakšiš, kada se daje na pristojan način, i svakako će se truditi da pleše za publiku, bez očekivanja.

Kada se sve sumira treba reći sledeće – uzimanje bakšiša ne bi trebalo da bude obaveza. Uzimajte bakšiš samo ukoliko se osećate dobro s tim, na način na koji vam se sviđa. Muškarci će sigurno pokušati nešto. To je njihova uloga u životu. Ali vi niste dužne da im dozvolite bilo šta, već da budete profesionalac, da od toga zarađujete i da se osećate dobro povodom toga. Zahvalite za novac, verbalno i kratkim posvećenim vremenom. Ukoliko vam se čini da je neko iz publike potencijalni skandal, ignorišite ga, a na svaki pokušaj da uradi nešto što ne želite pozovite nekog od osoblja lokala ili organizatora proslave. Nipošto ne uzimajte bakšiš ako neko očekuje dodatne usluge, uz misao da ćete posle samo pobeći. Ne želite glasine o sebi i lošu reputaciju, a uz to ne znate ni koliko daleko je taj neko spreman da ode. Ukoliko dobro procenite situaciju, a vremenom ćete steći i neko iskustvo u tome, možete uspešno da eskivirate neprijatnosti i da dobijete bakšiš uz puno pozitivne razmene sa svojom publikom. Uzimanje bakšiša na Istoku na recimo svadbama, smatra se da donosi sreću i plodnost mladencima. Odbijanje bakšiša bila bi uvreda za njih. Naravno, naš kulturni okvir je drugačiji, ali smatram da svako mora da odredi svoje granice i poštuje opšta načela dobrog ukusa. Kako plesačice, tako i publika. Samo tako možemo stvoriti sjajnu atmosferu i uživanje sa obe strane.

S druge strane, ako vam ne smeta da vas publika vidi kao prostitutku ili striptizetu u kostimu plesačice ili volite da da vas zadivljeni posmatrači požudno pipkaju, to je vaše pravo. Ipak, većina plesačica su ponosne na težak rad i godine posvećenosti koje su provele u izučavanju i vežbanju orijentalnog plesa i ne žele da ih ljudi mešaju sa drugim profesijama. A ruku na srce nije ni fer prema svim devojkama i ženama koje se toliko trude i bore za dostojanatvo ovog plesa.

I na kraju, nadam se da će se kultura ‘bakšišovanja’ proširiti i na našim prostorima, ne toliko zbog novca (koji kao što sam gore navela uopšte ne mora da bude veliki, čak i simboličan je dovoljan), već zarad toga da se odnos prema plesu, plesačici i uživanje u autentičnoj atmosferi koju plesačica stvara najzad bolje razume.

U drugom delu predstaviću brojne načine uzimanja i davanja bakšiša.

Ples u tajnosti, krišom od najbližih

Imena u tekstu su izmenjena zarad privatnosti devojaka i žena, koje su odlučile da se oglase.

Najčešće su predrasude o svetu oko nas nešto što samo nama samima sužava vidike i ograničava širinu slobodnog života. Predrasude mogu druge da povrede ili uvrede, ali tu se uglavnom završavaju. Ipak, postoje ljudi koji usled neznanja uskraćuju svojim dragim osobama sreću. U priči o orijentalnom plesu žena nikad nije izolovana. Okruženje će nužno reagovati na tu njenu novu zanimaciju i ljubav, pozitivno ili neutralno, a nekad i – negativno.

Svi mi želimo da svoje radosti, ljubavi i strasti podelimo sa onima koje volimo, ali nekada oni koje volimo ne mogu ili ne žele da nas shvate. Iznenadiće vas koliko je to čest slučaj. Nekada žene odmah naiđu na zid, a nekada se on gradi vremenom. Činjenica je da mnoge od njih nepravedno bivaju osuđene i primorane da se odreknu onoga što vole – ili krenu drugim putem, putem skrivanja plesa od porodice, partnera i prijatelja. Smatram da je ovo jako težak put. Ne samo što ove žene moraju da nose teret bola neshvaćenosti od svojih najmilijih, već zbog toga propuštaju da s njima podele i brojne srećne trenutke koje im plesanje pruža. Skrivanje muzike, kostima i nastupa, kao i ćutanje o svemu ume da bude poražavajuće. Bilo je trenutaka u kojima sam se i ja tako osećala i moram reći da mi je to bio strašno težak period. Zato sam rešila da podelim iskustva nekih devojaka i žena koje širom naše zemlje pohađaju časove plesa u tajnosti od svojih bližnjih.

Danica, 18 godina, iz Beograda, krila je od tate da ide na časove orijentalnog plesa. Kada sam je pitala zašto, rekla je da on ima neverovatne predrasude o plesu. “On smatra da ples ponizava ženu i posmatra ga kao jedan vid striptiza”, rekla je Danica. Ona je uprkos tome nastavila da uči ples, jer smatra da je ženstven i zanimljiv, a uz to želela je i sama da vidi o čemu se radi i dokaže ljudima da to nije ’prljav’ ples. Moja poruka za Danicinog tatu i sve zabrinute roditelje bila bi da pročitaju ovaj tekst u celosti, obiđu jedan čas orijentalnog plesa i pomognu svojoj ćerki da odabere što bolju školu. Ples je zdrav vid rekreacije i sjajna antistres aktivnost.

Nevena, 25 godina, je iz Crne Gore gde je i odrasla. Kaže da je sredina dole dosta konzervativnija nego ovde, u Beogradu. Ona nije krila da se u slobodno vreme bavi plesom, ali se njen najstariji brat tome aktivno protivio. Zbog toga je ona uprkos velikom talentu o kom svi koji je poznaju pričaju, morala da se ograniči na salu za vežbanje i uskrati sebi radost javnih nastupa. Ona je još od malena sanjala da bude plesačica. Kada je došla u Beograd i upisala se u školu orijentalnog plesa potpuno se zaljubila. “Nisam propuštala treninge, uživala sam u muzici... Baš sam se pronašla, to je bilo to.” Nažalost usled pritiska i ograničenja, Nevena je na kraju odustala od plesa. Ono što bih rekla Neveninom bratu i svoj drugoj braći na svetu je da ne ruše snove svojim dragim sestrama, ako se prethodno ne potrude da otkriju nešto više o njima. Svako ima pravo da sanja i bori se za svoj san, dovoljno je prepreka oko nas, podrška najbližih je svakoj devojci i ženi dragocena i ne smete im je sebično uskratiti.

Ljilja, 50 godina, iz Beograda krije od svih da se bavi plesom. Kada je počela da se bavi plesom nije krila, ali kako je ubrzo usledilo neodobravanje, ples je prekrstila u pilates. “Nerado pričam da vežbam ples, jer me svi gledaju podozrivo i lepe za mene svoje bolesne seksualne fantazije, u fazonu čim igram to znači da sam okurava, neki su u fazonu: fuj turska muzika.” (Moram jednom da istražim zašto ljudi toliko vezuju orijentalni ples za Tursku umesto za Egipat..) “Igram zato što se osećam bolje u svakom pogledu, pre svega telo mi prostruji i razgibano je što mi je veoma važno jer puno sedim u toku dana, podsetim se da sam žena (što obzirom na život koji vodim često zaboravim), samo ples mi nije dosadan (aerobik i sl. mi deluju besmisleno i beskrajno isprazno), plešem i zato što znam da podržavam pozitivnu energiju ovog grada, a ja se uključujem samo u stvari u koje verujem. Ples je nekada imao funkciju povezivanja sa Božanskim, a time i sa izlečenjem ili iznalaženjem odgovora na duboka pitanja koja racionalna misao ne može dokučiti. Želim da što više ljudi dolazi na ples, onda ne bi sedeli ispred tv-a koji pravi pire krompir od mozga i smlavljuje volju za dobrim životom, i ubija volju za životom uopšte. A posebno mi se svidja što ima i starijih žena kao što sam ja... znači ne forsira 'Hitler jugend stil'.” Svima iz Ljiljine okoline bih volela da poručim da čuju pravu poruku plesa i neverovatno pozitivnog uticaja koji on ima na živote žena, umesto da prave neke svoje projekcije na osnovu predrasuda, okorele u neznanju.

Pre par godina upoznala sam i jednu simpatičnu devojku – Maju – koja je imala oko 25 godina. Počela je da uči orijentalni ples i nakon nekoliko časova rekla mi je kako se njen dečko buni što uči te ‘turske gluposti’, umesto domaće srpske folklorne igre. Posle desetak dana prestala je da dolazi na časove i više je nikad nisam videla. Mislim da je ovo potpuno izlišno komentarisati. Svaki ples nosi neku svoju vrednost, a netolarancija prema bogatstvima bilo koje kulture me strašno ljuti. Ne vidim po čemu je naše nasleđe bolje od nasleđa bilo kog drugog naroda, u pitanju je čista pristrasnost na osnovu mesta na kom se takva osoba slučajno rodila.

Negativne reakcije ljudi iz okruženja, uglavnom su iz najbolje namere. Prijatelji i porodica žele da zaštite dragu osobu i u grču i strahu od svega što spoljašnji svet pruža postavljaju prepreke. Ovo je najčešće slučaj sa roditeljima, koji misle kako je ovo vulgaran ples koji će njihove mlade neiskusne ćerke gurnuti u promiskuitet. Istina jeste da je ženstven i senzualan, ali ništa više provokativan nego recimo latino plesovi. Zapravo kostimi koje nosimo u orijentalnom plesu uglavnom i prekrivaju više nego latino kostimi, a uz to nema muškaraca niti prilike za stiskavac. S druge strane otpor okoline može doći i od dece, koja se često stide svojih roditelja i njihovih znaka života uopšte. A da ne pričam o situaciji kada je u pitanju nešto što je tabu tema. U igri je uvek i ljubomora od strane dečka ili muža o kojoj sam pisala u članku Upomoć, moja žena je plesačica!!!, a može se javiti i ljubomora kod drugarica, sestara i drugih žena iz okruženja, koje će se uplašiti da ćete postati zavodljivije od njih i automatski im preoteti muškarce. Istina je da neke zaista s tom željom i krenu u potragu za plesnom školom, ali ja lično, a nadam se i druge škole, osim učenja plesnih pokreta, vršim i edukaciju polaznica o duhu orijentalnog plesa, stoga one koje ipak žele nešto provokativnije nastave svoju potragu na drugom mestu. Po mom mišljenju to je fer za obe strane, nema zavaravanja, niti neprijatnih situacija.

Sumirala bih za kraj razloge zbog kojih ne bi trebalo da osećate bilo kakav strah, brigu ili sramotu što se vaša draga osoba bavi orijentalnim plesom:

Prava orijentalna plesačica nije striptizeta. Ne skida odeću i ne otkriva ni jedan intiman deo tela. Mnogo više golotinje se može videti na bilbordima i reklamama, na žurkama i na ulicama leti, nego na jednom času ili nastupu orijentalnog plesa. Autentična plesačica se ne šeta u kostimu kada ne nastupa. Ne dodiruje gledaoce iz publike, kao ni svoje telo. Grudi ne baca u lice gledaoca i ne dozvoljava da oni dodiruju nju. Verujem da plesačica koja ne bi svoj ples izvela pred svojom porodicom ne bi trebalo ni da pleše. Takođe, ples za momačke večeri i druge isključivo muške zabave koje uključuju iskakanje iz torte jesu teritorija striptizeti. Prvo, neukusno je za jednu umetnicu da pleše pred grupom isključivo muških gledaoca, a drugo – nebezbedno je. Ne kažem da su devojke koje se bave ovom vrstom nastupa nužno striptizete i prostitutke, ali za one koji žele da grade ugled i imidž na umetničkoj plesnoj sceni to zaista nije neophodno, a ni poželjno. Orijentalni ples ostaje izvan toga i vreme jeda šira javnost to počne da prihvata.

Koliko vremena mi je potrebno da naučim osnove orijentalnog plesa?

Ovo je pitanje koje mi često postavljaju, što buduće učenice, što svakodnevno radoznali ljudi. Teško je dati jednostavan odgovor na ovo pitanje.

Prvo, bitno je da odlučite šta je vaš cilj. Da li ples učite rekreacije radi, želite da naučite da plešete za svoju dušu ili hoćete da pokušate da od sebe stvorite ozbiljnu plesačicu? Druga stvar je koliko vremena i pažnje posvećujuete plesu. Na časovima ćete učiti nove pokrete, ali koliko ćete ih brzo usvojiti zavisi i od vašeg truda i samog tela. Sat, dva ili tri nedeljno dobro organizovanih časova odgovarajućeg tempa učiniće da postepeno usvajate pokrete, uvežbavate ih i učite da ih izvodite u kombinacijama. Ipak puko odrađivanje časa, pa čak i sa velikim talentom i trudom biće uglavnom dovoljno samo u rekreativne svrhe.

Veće ambicije zahtevaju i veće angažovanje. Iako može delovati dosadno, beskrajno ponavljanje i najjednostavnijeg pokreta podariće vam sigurnost i tehničku preciznost. Tu je i mišićna memorija - kada neki pokret ponovite dovoljan broj puta on prestaje da dolazi ‘iz glave’ i postaje prirodan, automatizovan. Tada možete više pažnje da posvetite stavu, rukama i sl. Orijentalni ples je konstantan multitasking, a pošto mozak ne može u isto vreme da misli na dve nove stvari i obe ih izvodi, usavršavanje jedne će vam omogućiti da se posvetite i drugoj naknadno.

Nisu u pitanju ni samo pokreti, slušanje muzike i upoznavanje orijentalne kulture pomoćiće vam da osetite duh plesa, da dobijete inspiraciju, ideje i dozvolite plesu da preuzme kontrolu. Slušanje muzike pomaže da naučite neke muzičke obrasce koji se ponavljaju, upoznate se sa popularnim i legendardnim pesamama, upijete specifičnost muzike, emocije i naviknete se na različite instrumente. Postoje neke plesačice, čak profesionalne, koje se bave nastupima, a ne znaju apsolutno ništa o običajima, kulturi i istoriji plesa. Mislim da je to strašno ružno, jer ovo je profesija kao i svaka druga. Ne možete da budete advokat ako ne poznajete istoriju prava, etiku pravnog ponašanja i pravni rečnik. Slično je i sa lekarima, arhitektama, slikarima, pa i plesačima. Mišljenja sam da u svetu brze i nabujale evolucije plesa niko nije dužan da se drži klasičnih stilova, ali da ipak mora da poznaje bar neke osnovne činjenice.

Pored svega ovoga, veliku ulogu igra i način rada u vašoj školi. Nije svejedno da li ćete da učite postepeno ili sve odjednom, bez objašnjenja i gradacije. I mozgu i telu je potrebno vreme da obradi i prihvati svaki novi pokret. Neki pokreti krenu odmah, a za neke je potrebno vreme da se slegnu i onda kroz neumorno vežbanje u nekom trenutku samo ‘kliknu’ i prorade.

Da se vratim na osnovnu temu. Recimo da prosečna osoba koja krene na časove plesa postavi pitanje koje je i naziv ovog članka. Ona najverovatnije želi da nauči osnovne pokrete plesa i da bude u stanju da ih koristi sama. Okvirno gledano oko godinu dana je neki period tokom kojeg je moguće naučiti sve osnovne pokrete kojih je jako puno, uz neke njihove varijacije, kretanja i načine kombinovanja. Sve ovo neophodno je ponoviti nebrojeno puta u nebrojeno varijanti kako bi polaznica na kraju te godine bila u stanju da se sama uspešno snađe uz neku pesmu. Ovaj period je naravno individualan i kod nekog je kraći, a kod nekog duži. Osim tehnike, marljivosti i talenta, bitno je i naučiti da se opustite kako bi ples prirodno mogao da teče kroz vas. Ovo je možda najteže od svega, jer zahteva strpljenje, ljubav prema plesu i duboko prihvatanje sopstvenog tela. Za ovaj stadijum smatram da je potrebna velika motivacija iznutra i podrška instruktora.

Nakon tih (okvirnih) prvih godinu dana počinje dublje poručavanje plesa. Učenje različitih stilova, složenijih pokreta i kombinacija i stilizacija plesa. I taj proces se nikad ne završava. Ma koliko dugo se bavili plesom, par meseci, godina ili decenija, nećete moći da kažete da ste stigli do kraja i da ste naučili sve što postoji. Orijentalni ples sadrži jako puno stilova, a kao što sam rekla evoluira iz dana u dan i stvara nove stilove i proširuje spektar pokreta, pomera granice kroz fuziju sa drugim plesovima i obicima umetnosti. Smatram da nikad nije dobro učiti od nekog ko i sam nije učenik i ko se neprestano ne usavršava. Ukoliko učite od osobe koja misli da zna sve, sigurno je da će u nekom trenutku početi da vas usporava i da vam uskraćuje znanje iz straha da je ne prevaziđete. Ali ako konstantno napreduje, uvek će imati nešto novo da vam ponudi.

Još jednom bih istakla da dužina vremena učenja plesa ne da nije jedina, već verovatno nije ni najvažnija varijabla u jednačini. Gustina i kvalitet iskorišćenosti tog vremena uz talenat i zalaganje otprilike sačinjavaju pravi odgovor na vaše pitanje s početka. Uvek je bitno imati na umu da kad pomislite da znate sve potražite nekog malo boljeg od sebe i vidite koliko još toga ne znate. Ovo ne bi trebalo da bude obeshrabrenje, već da otvori nove horizonte. Posle svake dobre radionice koju pohađam, delimično se osećam skrhano kad vidim koliko toga još ne znam, ali i veoma motivisano i inspirisano da nastavim da se usavršavam. Baš iz tog razloga orijentalni ples nikad ne može da dosadi, a jednom kad uđete u taj svet, pitanje ‘koliko vremena mi je potrebno da naučim osnove’ pretvoriće se u ‘koliko života bih želela da posvetim ovom plesu’. :)

Zašto su profesionalne plesačice skupe?

Mislim da sledeća poruka koja kruži fejsbukom u poslednje vreme zaslužuje da se nađe ovde:

If you ask yourself why dancers charge so much for performances and Workshops etc. We don't get paid vacation, we don't get paid sick days, we don't get bonuses for outstanding performances nor for Christmas. We don't have insurance plans nor do we qualify for unemployment. We sacrifice our family on special days so that we can bring happiness to others. Illness or personal affairs are not excuses for a bad performance. Next time you ask, remember that dancers are dancers because of the love of music, movement and expression but that love doesn't pay debts!!! Re-post if you're a dancer!

Za one koji ne znaju engleski evo i prevoda:

Ako se pitate zbog čega plesači(ce) naplaćuju tako mnogo za svoje nastupe, radionice itd. Mi ne dobijamo plaćeni odmor, ne dobijamo plaćeno bolovanje, ne dobijamo bonuse za fantastične nastupe ili za Božić. Nemamo osiguranje niti dobijamo posao preko biroa kad smo nezaposleni. Žrtvujemo svoju porodicu onim posebnim danima kako bismo drugima doneli sreću. Bolest i lični problemi nisu izgovor za loš nastup. Sledeći put kada ovo pitate, setite se da su plesačice plesačice zbog ljubavi prema muzici, pokretu i ekspresiji, ali ta ljubav ne plaća račune. Prenesite dalje ako ste plesač(ica).

Mogu li da se prebacim u vašu školu plesa?

Dešava se da se jave devojke koje su već pohađale časove plesa u nekoj drugoj školi i sada žele da se prebace kod nas. Evo dok ovo pišem jedna mi se javila, pa je red da kroz ovaj post obuhvatim odgovore za sve :) Razloga za prelazak je puno - promena mesta boravka, pauza u treniranju od par meseci ili godina, neodgovarajući stil rada u pethodnoj školi, termini časova koji više odgovaraju, prekid rada prethodne škole itd. Pitanje je redovno isto – ja sam trenirala toliko i toliko da li mogu da se ubacim kod vas u odgovarajuću grupu?

Ono što uvek pitam devojke je gde su učile ples, jer su metode rada u školama različite. Već sam imala nekoliko slučajeva kada su devojke trenirale duže vreme negde, ali nisu naučile ni jedan pokret pravilno usled činjenice da se u prethodnoj školi odmah plesalo, bez postupnog i detaljnog učenja tehnike. Kod nas se tehnika veoma ceni. Od osnovnih pokreta radimo svaki polako i detaljno dok ga svi savršeno ne uvežbaju. To kasnije olakšava plesanje kombinacija, a u grupnim koreografijama nema problema u usklađivanju, jer su svi naučili pravilno i identično. Najteže je ispraviti pogrešno naučeno, naročito ako vas je neko prethodno ubedio da je to pravilno.

Druga stvar koja se često javlja kao problem su ruke. Trudimo se da od prvog časa počnemo da učimo da kontrolišemo ruke i učinimo ih elegantnim ukrasom. Neke devojke budu iznenađene što se na to uopšte obraća pažnja, jer su navikle na malo grublji način rada. Kod nas se gaji kultura ženstvenosti i elegancije. Moraćete da naučite da kontrolišete ruke, ako želite da se bavite orijentalnim plesom.

Razloga za menjanje škole jeste puno, ipak činjenica je da se iz dobrih škola retko odlazi. Ako odlazite iz svoje škole razmislite koji su razlozi za to i budite spremni da se eventualno suočite sa novim načinima rada. Po sebi znam da je biranje instruktora veoma delikatan posao. Kao i biranje recimo zubara. Instruktor plesa je osoba kojoj dajete svoje vreme, novac i poverenje i očekujete najbolje. Časovi plesa ne smeju biti samo puki časovi plesa, već jedno celokupno kulturno, mentalno i fizičko iskustvo koje će vam pružiti najbolji užitak i utočište od svakodnevice.

Sve devojke su bez obzira na iskustvo dobrodošle u našoj školi. Ipak, dužina prethodnog treniranja nije garancija za upadanje u neku stariju grupu. Ono što je uslov jeste pravilno izvođenje svega što je ta grupa do tad naučila. U suprotnom moraćete da se vratite korak unazad i naučite ono što ste propustile. Znam da nekad nije prijatno otkriti da nešto što ste mislile da radite kako treba nije dobro, ali ovo je itekako bitno. Prvo, pogrešnim izvođenjen određenih pokreta možete da se povredite. A drugo ispašće smešno ako svi znaju da rade nešto u grupnoj koreografiji, a vi ne.

Iz svih ovih razloga na pitanje ‘da li mogu da se ubacim tu i tu grupu’ moj odgovor je uvek isti. Dođite na jedan trening i odradite ga s nama. Tako ćemo obe moći da vidimo kako se uklapate, da li ste na višem ili nižem nivou od onog što ste mislile i da nađemo odgovarajuće mesto za vas. Druga opcija je da uzmimate privatne časove ili da uzmete nekoliko privatnih časova da popravite neke nedostatke i sustignete željenu grupu ukoliko vam fali za malo, pa da se onda priključite njima.

Najbolje je da dođete da vidite čas i atmosferu, da odradite trening i da popričate sa devojkama, naročito sa onih par koje su bile u vašoj koži i nakon toga odlučite da li vam se dopada :)

Reč učenice: Nina (Zahra) - 2.deo

**~~**Moj orijentalni svet No 2. **~~**

by Николина Челебић on Tuesday, 1 November 2011 at 05:49

 

Trenutno "patim" od nesanice pa rekoh da žvrcnem nešto fino.

Pošto će 3.11. biti tačno 9 meseci kako se  bavim orijentalnim plesom htela sam da izbacim još jedan tekstić o tome. Koliko samo pričam o tom plesu čovek bi pomislio Boooog zna koliko se time bavim, ali.. da.. to je SAMO  9 meseci :) I to ne bilo kakvih 9 meseci! Neee, neee!! Vrlo radosnih i uspešnih 9 meseci! 9 meseci! 9 meseci! Još samo beba da zakmeči i to je to :D hahaha to je neka naša interna šala u plesnoj školi za tu bebu. Hehe :) Elem, šta bih mogla lepo da kažem ovoga puta, a da bude jednako dobro kao onaj prethodni tekstić (da ne kažem memoar) koji sam prepisala iz srca pre par meseci?! Hahahaha, teško da ću uspeti da postignem taj uspeh, ali, to sam ja pa hajde da pokušam. :)

Prvo bih želela da kažem da sam imala tu čast da putem plesa upoznam mnogo divnih osoba i malo je reći da sam presrećna jer ih imam u mom maaalom šašavom životiću. Svi mi delimo istu ljubav prema plesu i ta energija u našem plesnom studiju ne može da se opiše rečima, to mora da se oseti. Pre mesec dana smo se preselili u našu salu i sada smo svoje na svome, kao što sam jednom rekla imamo odrešene ruke i vetar u leđa. Neeeema više nesrećnih gazdarica da nam kradu osmehe i nanose tamne oblake na našu vedrinu. Hahahha :D Studio je još uvek u fazi opremanja, ali polako i sigurno se privodi kraju i tada ćemo da imamo svečano otvaranje (sa sve seckanjem crvene trake) i žurkicu. Yeah! Nema veće sreće od moje kada sam pre par nedelja došla na čas i videla da je sala okrečena u moju omiljenu boju (ha - čik pogodi koja je to boja..hhihihi). Iris mi je zamaglila oči izjavom da će da kreči u boju peska. Tada sam skroz odbacila ideju o tome da nam sala bude rozLa. Neću da opisujem studio, biću slobodna da pozovem sve koje to interesuje da dođu i vide kako izgleda. Zaista je savršeno i volim što gde god da se okrenem vidim deo  nas. 

Prošle nedelje smo imale neplaniranu pauzu od nedelju dana i tada sam shvatila da mi je život bez plesa nepotpun. Postao je deo moje svakodnevnice, što preko časova, što preko silnih tekstova koje čitam o plesu, što preko muzike koju svakodnevno slušam, što preko klipova koje gledam i uživam u svemu tome. Obično bude tako da ono što svaki dan radiš nekako ti dojadi, smuči ti se, ali ovo... Naprotiv! Što više plešem, slušam, čitam i gledam to više volim :) Imam tu nesreću da mi je trenutno kompjuter pokvaren (nemam zvučnu karticu) i ne mogu da slušam, a samim tim ni da gledam klipove i zaista mi fali. Tako povremeno ugrabim sestrin ili dečkov komp pa se nauživam. Izbombardujem svoj fb da bi mi klipovi ostali da mogu drugi put da ih gledam i/ili slušam i znaaaam da mnoge i smaram, ali mene nije briga. Hahaha! Hide opcija je super stvar :)

Evo i ovog trena slušam mjuzu preko mp3-a i đuskam sedeći. xD

Naviru mi tako ideje o koreografiji, što smatram normalnim kada si toliki zaluđenik kao što sam ja. Trebala bih da ih "bacim na papir" jer je nemoguće sve to tek tako popamtiti. Baciću se na to ovih dana sigurno. Verovatno će zbog ove moje izjave moja Iris biti prezadovoljna :*  Šta ću, ne smem da obrukam moju levu štrebersku stranu. Hehehehe, naša mala Minči, Mira i ja smo sa Irisine leve strane i mi smo štreeeebeeerkeeee xD I baš nam je superiška. Hihihihi :) 

Imam toliko toga da pišem, samo skačem sa teme na temu. Ha, ovog trenutka je počela pesma uz koju sam poželela svoj prvi solo :D To će da bude žešće đuskanje, već vidim ljude na nogama koji skakuću i tapšu :D FRIK - ZNAM! Hahaha!

Čak sam poželela da imam koreografiju sa mojom Njumom jer su nam konstitucija i visina gotovo iste, čak i ličimo u faci, pa je to baš fina kombinacija. Pao mi je na pamet i jedan fini dens sa mojom Minči. Hahaha! Dobro, znaaaam, žešći sam zaluđenik i moooram da se strrrrpim, bla bla bla bla blaaa... :D Samo što bih ja sve to odmah i sad xD 

Moram da napišem par redova o Mini!!! To je naše Minče mezimče! Ima samo 8 godina i redovna je na časovima. Dobro, dešava se da ponekad izostane sticajem nekih okolnosti. Po pitanju plesa je skroz JA u mini izdanju :D Mi zauzimamo već pomenutu levu štrebersku stanu :D  Minči je moja mala Hello Kitty rozLa princezica, volimo da se fotkamo, da poziramo, da se smejemo, kreveljimo....... Hihihihi! Pre mesec i po dana smo imale humanitarni nastup u Gaučosima i Minči je bila iznenađenje i zvezda večeri! Pošto je koreografija grupna mi smo komotno mogle da se sklonimo u stranu i prepustimo podijum Mini jer je pobrala sve simpatije i dobila najveći aplauz. Ja sam se čak jednog trenutka pomerila u napred jer je jedna žena zavirivala, nije videla Minči od mene, pa rekoh da joj učinim da se ne muči xD Možeš da zamisliš kakvo je to iskustvo za devojčicu od 8 godina. Duša naša mala :* 

Moje devojke iz Zahre i ja smo konstatovale da, ako na čas dođemo neraspoložene, ljute, besne, očajne, posle časa odlazimo nasmejane, vedre i čile. To je jedan od zilion razloga zbog kojih volim ovaj ples. Iskreno rečeno, prezadovoljna sam jer smo se nekako zbližile, opustile i drugarski smo nastrojene. Među nama ne postoji nikakva negativna energija i neki vid zavidnosti kao što sam imala priliku da čujem da u mnogim plesnim školama postoji. Nadam se da toga neće biti kao ni do sada! Ovako nam jeeee savršeno i neka tako ostane :)

Eto, od silnog piskaranja i pregršt misli izgubila sam smisao na trenutak. Hahaha! Moraću da se dopunjujem ili će da bude još po neki tekstić o ovome. Štooo da neee???? :) :P

U suštini, želim da kažem da sam potpuni zaljubljenik u orijentalni ples, da je ta ljubav iz dana u dan sve veća i veća... Preporučujem svim damama da se oprobaju jer jednom kada pogledaju sebe u ogledalu dok plešu kasnije će sebe da gledaju lepšim očima i sa ponosom i, sigurna sam, to ogledanje će da bude često.  Ništa lepše nema od graciozne, zanosne i elegantne žene, a to moj orijentalni ples pruža. Oprobajte se i zavolite sebe! Naravno, ako već volite sebe to stanje takođe može biti promenjeno. Ja sam mislila da sebe ne mogu da volim više od pre 9 meseci, ali sam se uverila da i te kako mogu :) 

Moram još da dodam to da sam presrećna jer mnoge moje poznanike, drugare i prijatelje orijentalni ples odmah asocira na mene, kao i mačke (naaaravno) i rozLa boja iiiiii bebe iiiiiii... ma  to nije tema. xD  Dešavalo mi se da mi na Wall-u osvane po koji link koji ima veze sa plesom i mnogo se tome radujem i oduševljavam!!! *:) Mada, nije ni čudo kada sam ljudima isprala mozak :P Frik sam, znaaaaaaaaaaam. Hihihi!! Hajde, da ne dužim više, prošli put su mi se žalili ljudi na "otpale oči". ;D  Bye :*

Ples sa velom

Moja grupa Zahra počinje svoju prvu koreografiju sa velom, pa sam rešila da napišem par reči o plesu sa ovim rekvizitom.

Ples sa velom je jedan od najglamuoznijih i vizuelno najimpresivnijih grana orijenalnog plesa. U stanju je da oslikava širok spektar osećanja – romantično, spiritualno, misteriozno, dramatično, nežno, lepšavo.. Baratanje velom trebalo bi da odiše lakoćom, a kretanje plesačice elegancijom i sofisticiranošću. Korićenje vela u plesu donelo je veliko osveženje i obogatilo plesni vokabular na lirski način. Ipak, veo se ne uzima kao sastavni deo klasičnog orijentalnog plesa.

Korišćenje vela u orijentalnom plesu popularizovala je legenda XX veka – Samia Gamal. Postoji dosta slika, statua i drugih dokaza korišćenja vela i marama u poziranju i plesu u prošlosti, međutim Samia je prva uvela veo u ples na način sličan onom kako ga danas koristimo. Istorijski izvori pominju poznatu rusku balerinu – Ivanovu – koju je egipatski kralj Faruk unajmio da da podučava njegove ćerke plesu. Ona je navodno učila i Samiju Gamal kako da koristi veo, ne bi li popravila i obogatila korišćenje ruku, u toku 40ih godina XX veka.

Samia Gamal počela je da izvodi ples sa velom u egipatskim pozorištima i klubovima, zatim u Americi i u francuskom filmu Ali Baba i četrdeset razbojnika, koji je zatim izvožen u druge zemlje. Tako se ples sa velom proširio i druge plesačice su počele da ga prihvataju.

Veo je naročito dobro prihvaćen u Americi, na koju je veliki uticaj imao i Oskar Vajld sa svojim delom ‘Ples sedam velova’, i holivudska vizija drevnog Orijenta, koja je bujala idejama o bogato kostimiranim haremskim plesačicama, koje skidaju veo po veo plešući s njima (slike koje predstavljaju ovakve scene uglavnom su slikali muškarci koji nikad zapravo nisu ni prišli haremu, ali su moderne bajke i bujna mašta bile dovoljna inspiracija). Tu su bile i razglednice sa ženama umotanim u velove u raznim plesačkim pozama. Usled kreativnosti i punoće boje koji idu uz veo i priče mističnih žena sa Istoka, lako je videti kako se ovaj rekvizit primio u pozorišta u Americi i ostatku sveta. Kada su Little Egypt i još par žena sa njom došle u Ameriku da šire kulturu orijentalnog plesa na Svetskom sajmu u Čikagu, striptizete i plesačice po noćnim klubovima pozajmile su orijentalni ambijent i tematiku za svoje nastupe, a naročito skidanje velova koje su koristile da uz jeftinu mistiku začine nastupe za svoju publiku. Orijentalni ples započeo je svoj proces degradacije u svesti prosečnog Zemljanina.

Na Istoku ples sa velom nikad nije prihvaćen, pa čak ni danas ga ne razumeju i jako slabo izvode. Arapske plesačice veo koriste uglavnom samo za ulazak nakon čega ga bacaju i nastavljaju ples bez njega. Na Istoku veo se smatra odevnim predmetom, a igranje sa njim uz lagano odbacivanje ravno je striptizu. Bez obzira koliko dugo da je veo deo savremenog plesa, na Orijentu se i dalje smatra neukusnim.

Nakon što je ušao u svet orijentalnog plesa, veo su preuzele striptizete, a kasnije je ušao i u druge plesne forme uključujući i balet. Jasno je da ples sa velom nije tradicionalna forma orijentalnog plesa, s obzirom na činjenicu da nema neprekidnu istorijsku nit. Međutim on se ipak kroz različite oblike provlačio tu i tamo, i u XX veku doživeo svoje ponovno rođenje.

U Egiptu ples velom je, kao što sam pomenula,  veoma primitivan i praktično ne postoji. Nakon kratkog uvoda tokom kog plesačica ulazi na plesni podijum i obilazeći ga obeležava svoje plesno područje, veo biva odbačen. Kako biste zaista osetili koliko je evoluirao tokom godina i decenija, potrebno je da pogledate američke i evropske plesačice, koje su ovaj rekvizit prihvatile i nastavile da razvijaju tehniku plesa s njim do perferkcije. Plesačice po nekad plešu celu tačku sa velom ili ulaze vela zadenutog za pojas pa ga u nekom trenutku u sred nastupa izvlače i plešu s njim. Postoji takođe mnogo načina da se veo upotrebi kao ogrtač, uglavnom uz mistične pesme plesačica će da se krije iza vela i povremeno izvuče neki deo tela nakon čega će u nekom trenutku potpuno da ga otvori i nastavi ples slobodno ga vrteći i koristeći.

Danas se na Zapadu ples sa velom smatra neverovatnom umetnošću, za koju neophodno savladati veštinu elegantnog kretanja, okreta, gracioznih ruku, posedovati koordinaciju nogu i ruku, kreativnost i slobodu. Uz to ples sa velom je postao čitava nauka u smislu odabira materijala, oblika vela i dimenzija u zavisnosti od figura koje se izvode. Iz njega se izrodio i ples sa dva vela, lepeza-velovima, poi-velovima itd. Veo se smatra produžetkom tela plesačice i kao takav, ona teži da ga oseća prirodno kao i recimo svoje ruke. Na taj način stvara se jedinstvo sa rekvizitom koje olakšava dočaravanje fluidnosti i mekoće plesa sa njim.

 

Statua sa desne strane predstavlja plesačicu zavijenu u veo. Načinjena je u bronzi, a datira iz drugog ili trećeg veka pre nove ere. Ispod nekoliko slojeva tanke odeće koju nosi može se prepoznati lepo građena figura. Veruje se da je ova plesačica bila jedna od profesionalnih zabavljačica, kombinacija plesačice i mimičara (klovna), po kojima je grad Aleksandrija bio veoma poznat u antičko doba.

 

Ples sa velom je bitno izvoditi s ukusom, uz preveliku dozu akrobatike i rekvizita ples se lako može pretvoriti u cirkusku tačku. Tada se gubi njegova umetnička i emotivna vrednost. Za usavršavanje plesa sa velom potrebno je dosta vežbe, kao uostalom i za sve drugo, ali trud se isplati. Što više vežbate, to će kretanje, rad sa velom i sam koninuitet plesa izgledati fluidnije što daje lepotu pokretu i olakšava interpretaciju muzike. Ukoliko želite da plešete sa velom, ali se plašite da time narušavate autentičnost plesa, setite se samo toga da je ples kao živo biće, prolazi kroz faze, evoluira i menja se, ali time ne gubi na kvalitetu. Sve što radite iz duše, a uz najbolje namere, dovoljno je autentično i za najvećeg tradicionalistu.

Shimmy – nauka i umetnost vibriranja

Obično kada na red dođe prvi susret sa shimmy-jem, ja ga svojim devojkama najavim kao ‘onaj pokret zbog kog ste došle na ovaj ples’. Realno gledano, ono što za Zapadnjake simbolizuje i izdvaja orijentalni ples od ostalih je upravo shimmy. Naravno, svi mi koji se bavimo orijentalnim plesom znamo da mnogo više stvari izdvaja orijentalni od drugih plesova i umetnosti, ali za prosečnog građanina sveta to je uglavnom shimmy. Iz tog razloga rešila sam da posvetim jedan tekst samo njemu.

Za one koji još uvek ne znaju šta je shimmy, opisaću ga onako kako ga opisuju ljudi, koji nisu upoznati sa plesnom terminologijom – ono kad ti se trese stomak. Pokret za koji prosečan ljubitelj plesa misli da dolazi iz stomaka (odatle i popularni naziv trbušni ples), a njega zapravo proizvodi naizmenično i veoma brzo savijanje i ispravljanje kolena uz opuštene kukove, stomak i guzu. Naravno, tu je još mnogo varijacija na temu i raličitih vrsta shimmyja, ali ovo je osnovni.

Orijentalni ples bogat je širokim spektrom pokreta koji uključuje oštre pokrete (akcente, udare), oble pokrete (kružnice, osmice itd.), spirale (okrete), talase (kamile, delfine itd.) i vibracije (odnodno razne varijante shimmyja). Shimmy je za širu javnost najuzbudljiviji pokret orijentalnog plesa i vrhunac plesačkog umeća. Uvek izaziva divljenje i oduševljenje i nikad ne zastareva.

Shimmy je u orijentalnom plesu izuzetno brz pokret, uglavnom se izvodi duplo brže od tempa muzike i nemoguće ga je brojati. Najčešće se izvodi uz perkusije ili muzičke deonice, koje se sviraju na žičanim instrumentima, oudu i kanunu. Postoji mnogo vrsta shimmyja, od kojih su neki pogodniji za izvedbu uz određene instrumente, tempo itd. Shimmy se može izvoditi karlicom (odnosno kukovma), ramenima ili u kombinaciji sa drugim sporim pokretima.

Ono što je fascinantno u vezi ovog pokreta je fino balansiranje između mišićne tenzije i opuštanja. Neophodna je fizička kontrola i po horizontali i po vertikali, a u isto vreme  kontinuitet i unutrašnja ravnoteža. Ogromno zadovoljstvo, koje proističe iz shimmyja, dolazi iz sposobnosti da u isto vreme kontrolišete svoje telo, ali i delimičan nedostatak kontrole, odnosno prepuštanje.

Shimmy nije pokret koji može da se nauči jednom za svagda. On mora stalno da se vežba i ako se zapostavi neko vreme lako može da zakržlja. Nekad je potrebno dosta vremena da vaše telo shvati šta hoćete od njega i da bude u stanju da duže vreme to i izvodi.

Isceljujuća moć shimmyja

Osim što shimmy izaziva oduševljenje i kod onog ko ga posmatra i kod samog izvođača, on pokreće proces relaksacije i razbijanja blokova tenzije u telu. Postoji nekoliko terapijskih metoda, koje koriste principe vibriranja tela u svrhu isceljenja. Filozofija koja stoji iza ovih tehnika kaže: da bi se telo izbalansiralo i oporavilo, prvo je potrebno da ga fizički i mentalno protresemo, kako bi se oslobodilo svih fizičkih i mentalnih paterna (obrazaca ponašanja) koja su u njemu naučena i skladištena. Akcenat je na oslobađanju nervnog sistema, s obzirom na činjenicu da većina blokova potiče iz nervnog sistema, koji ih dalje projektuje na mišiće. U tu svrhu koristimo sitne pokrete koji podsećaju našu podsvest, nerve i mišiće na njihovu fleksibilnost.

U trenutku kada plesačica uspe da vibrira svoje telo lagano i mirno uz uživanje, obuzima je divan osećaj jedinstva i ravnoteže. Ovo simbolizuje njenu veštinu da se poveže sa svojom unutrašnjom frekvencijom koja je dalje povezana sa energijom celog univerzuma. Ceo univerzum vibrira, u svakom trenutku. Svaka vibracija ima sopstvenu frekvenciju i rezonantnost, koji se poklapaju sa delovima tela, ćelijama i energetskim centrima (čakrama). Slaganje rezonanci između ljudi i univerzuma je važno za dobrobit celog bića i okruženja. Iako zvuči kao bajka ili naučna fantastika, pukim vežbanjem shimmyja sigurno ćete biti u stnju da osetite delić ove priče i u sebi.

Tehnika vibriranja

Shimmy zahteva od plesačice kompleksne fizičke i mentalne veštine: da bude povezana sa svojim centrom ravnoteže, da razvije izbalansiran osećaj za levu i desnu stranu tela, kao i odvoji gornji i donji deo tela. Potrebna joj je i sposobnost da simultano izoluje pokrete, odvoji, kontroliše i opusti karlicu, dok je pomera neuobičajeno brzim tempom. Ovo sve je moguće kada plesačica dođe do stadijuma u kom ne pleše ‘iz glave’, već intuitivno, iz stomaka i duše. Tada ples postaje ekspresija impulsa života.

U istočnjačkoj filozofiji kundalini joge, energija života čuči sklupčana u dnu kičme i kanališe se ka gore do mozga. Uzdizanje ove energije ima izuzetno pozitivan uticaj i opušta nervni sistem. Kundalini buđenje je buđenje kosmičke energije koja postoji u svakom ljudskom biću i izvor je njegove moći. Dr Alexander Lowen, osnivač bioenergetske analize tvrdi da se zdravo telo uvek nalazi u stanju vibracija različitih intenziteta, kada je budno i kada spava.

Kada su vibracije jake one, proizvode sreću, vitalnost i ekstazu. Vibriranje karlice i stomaka na zvuke muzike je najbolji način da se oseti balans i jedinstvo koje dolazi iz povezanosti tela, duše i univerzuma.

 

Deo teksta je preuzet i preveden od Karmele Barak, koordinatora Holistic Eastern Dance Instructor centra u Izraelu i instruktora raznih istočnjačkih plesova.

Da li ću se ugojiti od orijentalnog plesa?

Ljudi u strahu i neznanju od nepoznatog često dobiju potpuno čudne ideje ili makar to deluje onima koji su upućeni u materiju. Neretko se dešava da dobijem zabrinuta pitanja poput:

• - Da li ću dobiti stomak od plesa?
• - Da li ću se udebljati?
• - Hoće li mi se proširiti kukovi'?
• - Da li će mi porasti zadnjica?

Najkraći odgovor na sva pitanja za one koji sada grickaju nokte u iščekivanju je – NE. Ukoliko vas interesuje opširnija priča nastavite da čitate.

Često se u glavama ljudi javlja slika plesačice koja je punija. S obzirom na činjenicu da ovaj ples dolazi sa Istoka (kao što i samo ime govori) veliku ulogu igra drugačiji ideal lepote, koji je tamo zastupljen. Na Istoku se privlačnim ženama smatraju upravo one koje su zaobljene. Sećam se kad sam 2008. godine u Tunisu u jednom muzeju slušala kustosa. U grupi je bila i jedna prilično gojazna žena. On je u jednom trenutku pokazao na mene i rekao da ja kao takva ne bih bila naročito privlačna u nekadašnje vreme, ali punija žena bi bila savršena. Vremena se menjaju i uticaj Zapada sve više prodire na Istok, ipak neke stvari se još uvek u određenoj formi zadržavaju. Tako da ćete češće sresti plesačicu sa istoka koja je punija nego onu koja je mršava. Smatra se i da puniji stas lakše ispoljava zemljanu energiju koja je dosta prisutna u orijentalnom plesu, naročito narodnim i folklornim stilovima. S druge strane Zapad je, uključujući i Rusiju, mnogo više orjentisan na balet i tananu žensku figuru. Ipak u ovome ne postoji pogrešno i pravilno, već samo prirodno.

Ples je sam po sebi fizička aktivnost i kao takva može samo pomoći da gubite na težini i da se zatežete, nikako obrnuto. Smatra se da jedan sat plesa u proseku sagori 300 kalorija. To je prosek naravno, nekada se taj sat može utrošiti na sporije pokrete i kombinacije, a nekad na čist kardio, pa i broj izgubljenih kalorija varira. Ono što je ipak činjenica je da ne možete očekivati od sat ili dva nedeljno da naprave neku bitniju razliku.Za skidanje kilograma potrebna je svakodnevna aktivnost. Ukoliko i danim akada nemate treninge odvojite po pola sata za ples to će već moći da vam znači. Uz vežbanje potrebno je korigovati i ishranu, izbaciti gazirane sokove, beli hleb, slatkiše i grickalice. Ako se naterate da redovno doručkujete i ne jedete posle19, 20h učinak i samog plesa biće daleko veći.

Što se samog stomaka tiče, velika je predrasuda da ples čini stomak većim. Pokreti koje koristimo u orijentalnom plesu angažuju mišiće stomaka, i to najčešće kosi mišići, mišići donjeg stomaka i struka. Iz ovog razloga klasični oblik ženskog stomaka koji se dobija je blago zaobljeni nežni stomak. Pokretima koje koristimo u plesu se jačaju mišići, ali salo morate da istopite na malo teži način, ako vam je stalo do ravnog trbuha. Zaobljeni stomak se smatra simbolom plodnosti i ženstvenosti i kao takav je vrlo privlačan.

Pitanje u vezi sa širenjem kukova je meni lično najinteresantnije. Jedino za šta pouzdano znam da može da proširi ženske kukove je trudnoća i porođaj. Pokreti kukovima koje koristimo u plesu doprinose tome da se mišići oko kukova lepo oblikuju i na taj način mogu doprineti da vaša figura postane lepše oblikovana. Osim toga, vaši kukovi se nikako drugačije neće promeniti. Slično je i sa zadnjicom. Mišići zadnjice se jako puno koriste i brzo ćete osetiti kako vam pozadina postaje čvršća, ali je nikako neće raširiti.

Nadam se da sam uspela da otklonim neke zablude i da vas ohrabrim da plešete :)

Reč učenice: Jelena (Amira)

Volim Orijentalni Ples

Evo konačno da nadjem vremena da I ja napišem nešto malo o mom interesovanju za orijentalni ples. Moram da priznam da moje interesovanje uopste za ples ne datira od malih nogu kao kod mnogih mojih plesnih drugarica. Zapravo, kao mala ja sam bila izuzetno smotana i bukvalno nisam imala ritma za bilo kakvo igranje. I ta „smotanost“ je trajala prilično dugo, štaviše tek pre par godina sam se oslobodila u tom smislu. Orijentalni ples me je zainteresovao u četvrtoj godini srednje škole kada sam sa drugaricama iz odeljenja sticajem okolnosti radila prezentaciju za Novi Pazar pa je jedna drugarica dosla na ideju da pozovemo jednu plesačicu da nam odigra kao završnica prezentovanja. To je bio prvi put da sam uzivo gledala nastup orijentalne plesačice i bukvalno od tada samo o tome pričam. Nakon toga sam kod te devojke krenula na časove i išla nekih par meseci. Za to vreme nismo imale nikakve nastupe. Onda sam prestala iz finansijskih razloga i od tada (evo ima već tri godine), pokušavam da krenem na časove. Problem je u tome što nisam bila istrajna u svojim željama, pa zato nisam dozvolila sebi da napredujem. A onda je jednog dana slučajno na facebook-u iskočio banner Škole Salome, i tu nije bilo više razmišljnja. Uglavnom nisam imala podršku od mojih bližih što se toga tiče, ali nisam želela da dozvolim da me opet sputaju u ostvarenju mog sna. Inače, moja dva životna sna su da se bavim orijentalnim plesom i da radim kao turistički vodič :)

I eto, sad ima dva meseca kako idem na časove orijentalnog plesa i mnogo me to čini srećnom. Iako dva meseca nije veliki period, bilo je dovoljno da počne da me menja. Postala sam samouverenija, pozitivnija, i čak mi dobro idu i ostali aspekti života. Neverovatno je koliko tih dva sata nedeljno mogu da utiču na dobro raspoloženje koje traje, i traje, i ne prestaje jer se stalno obnavlja :) Ranije je bilo puno trenutaka u mojoj svakodnevici kada nisam raspoložena. A sada, vrlo su retki i gotovo da ih i nema. A kada se i pojave, samo pustim neku muziku i krenem da igram. Dovoljna je čak i jedna pesma. Uskoro moja grupa ima prvi nastup, i iako imam tremu, jedva čekam da dođe taj dan. A u međuvremenu, željno ću iščekivati svaki naredni čas.

Veliki pozdrav za sve „salomice“ i našu divnu instruktorku :)

Reč učenice: Jelena (Nur)

Oduvek sam volela da plešem, ples mi je tako reći u krvi. Poželela sam i da se malo ozbiljnije bavim plesom. Orijentalni ples je za mene posebno lep zato što je zavodljiv i ženstven. U početku sam se dvoumila da li je za mene kao udatu ženu i majku troje dece taj ples pristojan,pošto sam viđala razne verzije. A onda kao u bajci jednog divnog dana upoznala sam još divniju Iris koja me je oduševila svojim pristupom i načinom na koji se ona bavi plesom i prenosi ga nama. Od tada ja uživam svakog vikenda na našim časovima koji nam uvek brzo prođu (pošto nam je super) pa čak i po kući tokom nedelje. I nadam se da ću i ja kao i Iris biti graciozna kao labud i da će moj hod izgledati kao da plešem.

Reč učenice: Nina (Zahra)

27. avgust 2011.

Autor: Nina (grupa Zahra)

Moj orijentalni svet

Evo, ja bih da iskoristim priliku, kad vec lezim okruzena maramicama, da zvrcnem nesto o tome kako sam uospte usla u svet orijentalnog plesa. Prehladjena sam i zbog toga niti mogu da prisustvujem rodjendanskom partiju mog mezimca, sestrica Ilije (ljubi ga teja njegova), niti mogu da prisustvujem casu, tako da sam resila malo da zvrckam :D

Elem, odkud ja u celoj toj prici. Svi se secamo cuvene serije "O'clone" u kojoj je prelepa Zadje opcinjavala sve oko sebe (a i one oko televizora :P ) svojim zanosnim plesom. Tada sam se nesto glupirala pa kod drugarice uzimala neke marame, vezivala ih i kaaaao igrala :D To je vise bilo mlacenje guzicom i mlataranje rukama u spoju sa nekim pokretima iz ritmickog plesa koji sam prethodno trenirala pa mi je ostalo urezano u memoriju :D Pustila sam onu pesmu od Panjabi MC-a, jaoj, ne mogu trenutno da se setim kako se zvase... mimiakeunatijeakelakelaaaa :D :D Pesma je, dakleM, indijska, i veze nema sa orijentalnom, ali sam ja djuskala :D:D:D I sto je najvaznije, plesala sam sa uzivanjem, sa puno emocija..iako nisam imala pojma sta radim :D Tada mi nije padalo na pamet da trazim neku skolu orijentalnog plesa, ali ljubav prema istom datira od tada.... To bese..hmmm.. recimo... 2004. godina.  Bila sam treca godina srednje skole pa kome je do racunanja, samo neka izvoli xD Susretala sam se nesto kasnije sa trbusnim plesom na TV-u, u nekim emisijama su gostovale devojke i plesale. Krenula sam na faks i pored tih obaveza nesto nisam tezila ka tome da se bacim na potragu za skolom plesa. Vec kada sam bila negde recimo treca godina pocela sam da trazim. Internet jos uvek nije toliko zaziveo, imala sam ga, ali se nisam toliko snalazila. Igrom slucaja, sestra je naisla na neki oglas na autobuskoj stanici pri povratku sa faksa i poslala mi je poruku sa citavim sadrzajem oglasa. Prosto me je odusevila!! Sacuvala sam poruku i htela da nazovem da se raspitam. Usput sam prenosila drugaricama tu ideju da krenem na ples sa pitanjem da li bi neka od njih htela sa mnom, medjutim nije nijedna htela, kao ne pronalaze se blabla. Onda kada sam naletela na jednu koja bi zelela, okrenem broj tel... kad ono medjutim!! Niko se ne javlja. Danima! Tada sam odustala od te plesne skole. U medjuvremenu sam piskarala u nekoj grupi ovde na fejsu...... raspitivala se za neku plesnu skolu u Zemunu, medjutim, niko mi nije odgovarao. Prosle su 2 godine od tada, ja sam i dalje imala na umu da se okusam u tom plesu... padala mi je na pamet i salsa, posto sam kao klinka 4 godine trenirala latino ples. U fitnes klubu pored moje kuce se otvorila salsa plesna skola i gotovo da sam bila resila da krenem!! Nesto me je sprecavalo, ne znam ni ja sama sta to.... nisam otisla... a pazi, mogu da pljunem do tamo, bukvalno :D

Dosao je januar mesec, ove godine :D Jedan uobicajeni dan, kao i svi do tada... prosla je novogodisnja euforija, pocela frka oko ispita...... Dosla sam na fejs, kad me tamo sacekao friend request... Orijentalni trio Salome... Hmmmm....

Prva pomisao: "Odkud sad pa ovo?! I kako zna da volim taj ples?!" o.O Resila sam da razotkrijem misteriju :D Prihvatim request i krece dopisivanje. Devojka me obavestava kako je videla moj post u nekog grupi na fejsu pa je zanima da li sam i dalje zainteresovana za orijentalni ples i obavestava me da, ako vec nisam pronasla plesnu skolu, ona otvara plesnu grupu koja startuje 3.februara i poziva me da im se prikljucim!!! Mojoj sreci nije bilo kraja!!! :D :D :D :D Odmah sam rekla da hocu!!! Jedva sam docekala taj treci februar :D Pokusavala sam da nagovorim jos nekog da krene sa mnom, medjutim niko nije hteo, a posto ja na greskama ucim, nisam htela da dozvolim da me to spreci da krenem. Sama sam se i rodila, sama cu i da odem. Nece me niko pojesti, pobogu :D :D :D :D :D Idem da plesem i uzivam u necemu sto volimmmm!!

Vreme od polovine januara do 3. februara je sporo teklo. Nikako nisam mogla da docekam! 

Usput sam se dopisivala sa mojom buducom instruktorkom, Iris :) Odusevilo me je i njeno ime, tako je retko i lepo.. odusevio me je i njen stav prema meni, prijatna i iskrena osoba, otvorena za svako pitanje i podpitanje :D Mislim da sam je bombardovala pitanjima tipa "Sta se nosi na treningu?" :D :D :D Za vreme mog traganja za skolom plesa dosta sam foruma obisla i na jednom sam procitala da se uzimaju neke baletanke, ovo ono... Pa sam bila ubedjena da moram to da nabavim... onda sam razmisljala "GDE sad da kupim baletanke u sred zime?" O.o Po slikama sam videla da su slicne onim koje ja imam, za leto male slatke... U glavi mi je bila potpua zbrka!! Tu mi je Iris objasnila da se trenira u carapama, da postoje baletanke koje su nalik carapama (onim kratkim, navlakuse ili sto bi u zargonu rekli "kurtonke".... to je moje objasnjenje.. nije mi ona bassss na taj nacin objasnila xD ) i da one mogu da se nabave kod kineza za 100 kinti :D 

Dakle, posto je zima, trenira se u trenerkama, helankama... bitno je da je dugacko i komotno iz prostog razloga sto je hladno, zima je, a mora da ti bude udobno :) Onda sam resila da odem da nabavim neke termoS carape, posto sam osetljiva, a pritom i idem u nepoznatu salu, nikad se ne zna kakvo je grejanje i kakav je pod :D :D :D Usput sam trazila te baletanke po kineskim prodavnicama ovde kod mene u Pazovi i shvatila da ipak moram da odem do grada da bih ih nabavila :D :D :D Carape - nabavljene! Trenerke - imam! Majice....?!?!?! Hm... Rovarila sam po ormanu da vidim sta imam. Nasla sam majice koje su kratke, dugih su rukava, a iznad pupka su. Kada sam ih kupovala ZNALA SAM da ce mi kad - tad posluziti ta duzina majice, a da pritom ne nosim neki bodi ispod xD ahhaha :D :D 

Onda je dosao i taj 3. februar!! Uff, bilo je hladno, bas smrzzzz :) Neka losa sila je pokusala da me spreci da krenem uopste iz Pazove!!! Sta se desava... Izlazim iz kuce, u zurbi naravno jer ja nesvesno uvek kasnim..... Dolazim do kola... otkljucavam... pokusavam da otvorim... nece.. zaledila se vrata.... malo lupkam po okviru.... uhvatim se za bravu.. kvrrrrrc... puce opruga!!!!!! AAAAAAAA!!! Pa kad je vec pukla, ko je je*e... ima da krenem! Uspevam da udjem u kola.... Nisam stigla da ih zagrejem jer kasnim... Krecem, medjutim magle mi stakla!!!! Dosla do izlaza iz Pazove i ne mogu ni tamo ni nazad!! Pocinjem lagano da kljucam....... Palo mi je na pamet da ne odem, ali bila je to borba onog andjela i djavola kraj glave sto se pojave pa ti govore sta da radis :D :D Ovog puta je andjelcic odneo pobedu! Sacekala sam par minuta i krenula :D Na polovini puta auto se zagrejao i sve je bilo kako treba. Nasla parking kod Pinkija, usput me je Iris zvala (ili poslala poruku..hm... nisam sigurna..) Nalazile smo se kod glavnog ulaza. Bila sam besna na sebe sto samo mene cekaju. Preletela sam preko onog leda, usla na glavni ulaz.. vidim.. Ima par devojaka.. Prepoznajem Iris, ali sam uljudno pitala da li je to ona itd Upoznala se sa svojim buducim plesnim kompanjerosima i saznala da nisu samo mene cekali :D To me je obradovalo. E sad, posto sam brbljivica, znam da sam nesto pricala, ali se zaista ne secam sta :D Stigle su i ostale devojke pa nas je Iris sprovela do sale. Sala je bila prelepa!! Inace je to neki vrtic, iza postoji dnevni poravak i igrackice i savrseno je, a sala kao sala je mnogo slatka, oblepljena crtezima tih malisana :) Kada smo pocele sa treningom bilo mi je sasvim svejedno sto sam dosla sama, u nepoznato. Cim je pustila muziku, cim je pocela da nas uvodi u svet orijentalnog plesa, ja sam se osecala tako lepo da mi je bas bilo drago sto nisam odustala i sto sam istrajala :)

Shvatila sam koliko me ples cini srecnom, kako sam postalna agilnija, kako sam se prodrmala, kako mi vise nije tesko da uradim ovo ili ono :) Ozivela sam ponovo!!! Od tada se ponovo po ceo dan smejem i mnogo sam srecna :) Znam, sigurna sam da je to zbog plesa :) Bukvalno zivim za svaki sledeci cas :) 

Jedna sam od onih koja voli ples, koja je rodjena za to. Pokusavam da sirim tu ljubav medju druge ljude, zelim da nas ima sto vise moguce, da svakoj od vas pruzim priliku da osete cari ovoga plesa. 

Zivi primer je moja drugarica Milica (Njumili :***) kojoj sam, kroz pricu o tome kako radi neke vezbe kod kuce i kako bi krenula u teretanu, predolzila da krene na orijentalni ples. Iris je tada otvarala svoju trecu grupu, imala je dve pocetne u februaru, moju grupu - Zahra... i grupu u centru - Nur. Imali su neku promociju tog meseca da kada uplate mesec dana plesa imaju besplatno koriscenje teretane. Milici se to dopalo i resila je da se oproba. Devojka koja je puna pozitivne energije, druzeljubiva, koja nesto nije ni bila u fazonu slusanja arapske muzike, ima neki svoj svet i muzika koju slusa nema dodirnih tacaka sa orijentalnom. Danas, posle skoro 4 meseca treniranja, kaze da covek mora da oseti da bi znao kako je. Zavolela je ovaj ples i uziva podjednako kao i ja sto uzivam :) 

Moram da kazem da znam da je medju ljudima prisutno veliko neznanje spojeno sa predrasudama. Koliko sam samo puta cula kako je to samo obicno vrckanje, imas taj kostim, polu si gola bla bla bla...... Bas sam skoro naletela na komentar gde zena govori kako ovaj ples sluzi za laku zabavu muskaraca (!?) Ljudi nisu svesni koliko su povrsni i neinformisani i koliko je ruzno kada zauzimaju stav o necemu o cemu pojma nemaju. Orijentalni ples je jedan od najtezih plesova ikada. Potrebno je mnogo truda, koncentracije i vezbe da bi uspelo da se izvede bilo sta. Pokrecu se svi moguci misici tela, odvajaju se gornji i donji trup, mnogo je zahtevno i tesko za izvesti. Ali neeeeeee, to je ples koji sluzi za laku zabavu!! Hahahahaha :D Prvenstveno, ples kao ples sluzi za zabavu. Da, to je tacno. Samo sto, eto, uopste nije lako, kao i to da uopste nije vulgarno niti poziva na seks! Ovaj ples je cista umetnost. To je nesto sto ljudi ne razumeju...da li zato sto su povrsni i zatucani.. ne znam. Kada bi se samo maaalo informisali, shvatili bi da grese. Pa, Boze moj, postoji Google, postoje raznorazni izvori informacija. No, necu o tom izvorima. I sama sam ih previse nasla i neke sam podelila sa vama koji citate moje zvrljotine :D Ovog puta necu da delim steceno znanje o korenima orijentalnog plesa, o tome kako i gde je nastao i kako se razvijao. Sada govorim o nekom mom licnom iskustvu. 

Moram da navedem jedan primer. Desilo se to da smo uvezbale jednu koreografiju, nas prvenac, nas ponos :) Iris je organizovala jedno humanitarno vece gde smo obelezavali WORLD BELLYDANCE DAY i pritom sakupljale novac u humanitarne svrhe. Sa tim ste svi vec odavno upoznati. Elem, zdusno sam se potrudila da podelim tu info sa svima koje poznajem i zelela sam da svi dragi ljudi budu uz mene kada budem po prvi put nastupala :) 

Tim povodom doslo je mnogo veci broj ljudi od ocekivanog, sto je mene odusevilo, iako sam se nervirala jer nemam gde da smestim sve one koji su zbog mene bili prisutni. Jedno mesto za mojim separeom je zauzela neka NN osoba koju je pozvao moj dobar drug i brat. Obavestio me je da ce da dodje taj neki, ja nisam imala nista protiv, racunala sam da je osoba pristojna. Medjutim!!! Sa doticnom osobom sam dosla u konflikt jer je jedan od onih koji ne razumeju orijentalni ples kao umetnost nego kao laki vid zabave! Zivi blam me je pojeo kada sam shvatila da se niko drugi ne ponasa tako u citavoj prostoriji i da neki izuzetno glupi komentari dolaze bas iz "mog" separea, od osobe koja je u mojoj neposrednoj blizini. Vise puta sam mu rekla da to mesto nije za prostake i da je ovaj ples umetnost i da ako ne ume da se ponasa moze slobodno da napusti objekat. On je ostajao uveravavsi me kako je on neki satro reziser, kako on "zivi" umetnost. BLJUC!! POVRACHACHUUUU!! Morala sam da odem malo ranije zbog prevoza. Jedva sam cekala da sve prodje i da cujem komentare od ostalih devojaka, kao i od moje Iris jer me je zanimalo da li je ona cula sva ta dobacivanja. Jer da jeste, zivi blam bi me pojeo.. mada.. ko kaze da nije i u suprotnom. Srecom, sve je proteklo u najboljem redu, sve su devojke prezadovoljne, Iris odusevljena nasom izvedbom, odzivom ljudi, atmosferom... Nije ovog ni primetila i meni je laknulo. Rekla mi je da je to u sustini neko "normalno" ponasanje jer se sa svacim susretala. Verujem da jeste, ali..... Nije mi ugodno da bas to bude od strane nekog ko je iz moje neposredne blizine, ko je dosao sa nekim koga sam ja pozvala.

Eto, ima nas raznih i jezim se od tih zatucanih povrsnjakovica. Meni nije u cilju da ja takvima solim pamet, da ja takve naucim sta je to orijentalni ples i kako treba covek da se ponasa, daleko bilo, neka osnovna kultura se nosi iz kuce. Znam samo da se u mom drustvu sigurno vise nece naci jedna takva osoba, to necu dozvoliti, tako da se necu ni nalaziti u slicnoj situaciji.

U cilju  mi je da otklonim predrasude tipa "Devojka mora da bude debela da bi se bavila trbusnim plesom"... :) Ne, ne treba. Nije bitna ni kilaza, ni visina, nisu vazne ni godine. Vazno je da zelite da ucinite nesto za sebe, da zelite da se pozabavite same sobom. Obracam se zenama jer znam da se nijedan muski nece pronaci u ovom plesu, retki su takvi :) Postoje muskarci koji plesu i to rade odlicno, pravi su majstori. Ovaj ples nije ogranicen samo na zenski pol :) Iako je zastupljeniji medju zenama. DakleM, bitno je da volite da plesete, da volite da se druzite. Sam ples pomaze pri fizickim aktivnostima, popravlja se hod, drzanje, takodje pomaze kod samopouzdanja, devojke pocinju vise da vole sebe i prihvataju svoj izgled kakav god da je. Krenimo od toga da su ukusi razliciti, a da se savrseno zensko telo prestavlja u vidu izoperisane figure, sa laznim grudima, usnama, sa laznom kosom, noktima....... Retko se moze sresti lepa devojka sa bujnim poprsjem, lepim kukovima i guzom, malim strucicem..... Nekoj fale grudi, nekoj guzovi, nekoj strci stomak, nekoj fali nesto u faci...... Sustina je ta da ljudi trebaju da nauce da cene onu unutrasnju lepotu, ono sto neka osoba daje. Putem ovog plesa naucis da volis sebe, naucis da siris tu pozitivnu energiju koju posedujes (a ako je ne posedujes, pronacices je). Bitna je emocija, bitna je harizma. Ostalo dodje kroz vezbu. 

Moram da napomenem da devojka koja zeli da se oproba u ovom plesu uopste ne mora da "strahuje" da ce mozda jednog trenutka moooorati negde da nastupa sa svojom grupom i prestavlja svoju plesnu skolu. Sve je stvar izbora. Postoje osobe koje se bave ovim plesom cisto iz ljubavi prema njemu i sebi :) Tako da to nemoj da vas plasi ili sta vec :)

Ne znam vise ni sama sta sam sve napisala, imala sam toliko toga da kazem, dosta sam napisala, a mozda malo toga rekla. Ukoliko sam nesto izostavila "lupicu" jedan "edit" malo kasnije :) Ako bude bilo potrebe.

Ukoliko ste se pronasle u celoj ovoj prici, ukoliko imate volje i zelje da ucinite nesto lepo za sebe, pridruzite nam se :)

Posle 7 meseci od upoznavanja sa ovim plesom, nisam se ni u jednom trenutku pokajala sto se nisam vratila kuci to vece :) Iz casa u cas moja ljubav prema ovom plesu raste, doseze kosmicku velicinu.....i to je bez preterivanja :D

Hvala na oduzetom vremenuuuu :*

Ljubi vas Shashko (^^,)

Šta je hafla?

‘Hafla’ je arapska reč za okupljanje, porodičnu proslavu, slavlje :) U plesnim krugovima širom sveta ‘hafla’ je prihvaćena kao reč koja označava socijalni događaj na kome se okupljaju plesačice, bilo da su u pitanju početnice ili one profi, da zajedno slave ples i muziku i uživaju u orijentalnoj atmosferi.

Postoje različiti nivoi formalnosti, pa tako imamo ‘hafle’ gde postoji bina i utvrđen redosled tačaka. Publika sedi u neformalnoj atmosferi, jede, priča, a u pauzama i sama ustaje da pleše. Svi prisutni bave se plesom ili su makar ljubitelji, prijatelji i porodice, ali ne i potpuno pasivni posmatrači i kritičari. S druge strane, postoje i manje formalne ‘hafle’ koje su više u formi žurke gde zvanice zajedno đuskaju i uživaju bez podele na izvođač/publika. Ono što je zajedničko svim ‘haflama’ jeste to da svako ima pravo da učestvuje i pleše bez obzira na to koliko ima znanja i iskustva, u zavisnosti od toga koliko ima mesta i kako je koncipiran događaj.

‘Hafle’ su sjajan način da svi oni koji vole da plešu uz orijentalnu muziku, a nemaju gde, kao što je to slučaj u našoj zemlji, dođu i puste korak za svoju dušu, i ja bih rekla lek za tremu, jer svako može plesati u masi bez pritiska zbog od publike. Ponekad se u prostoru gde se održava ceo event postavi mali bazar na kome ljudi mogu da prodaju, kupuju i razmenjuju kostime, velove, nakit, muziku i ostalu plesnu opremu. Sve što svetluca! Vesela žurka za sve koji su orijentalno raspoloženi.

Frizure: by Dragana Simić

 

Nedavno sam otkrila da jedna moja učenica plesa – Dragana Simić - ima neverovatan talenat za pletenje kose. Pod tim podrazumevam kikice, riblje kosti i sve žive podvrste istih. Tako sam rešila da njen talenat podelim sa vama. Čini mi se da su u poslednje vreme ove frizure u trendu, a mogu se nositi i u svakodnevnim casual situacijama i u nekim ekstravagantnim prilikama kao što su venčanja, rođendani, mature itd. Pletenje kose kao i bilo šta drugo u šta uložimo veliki trud, deo sebe i kreativnost postaje umetnost. Pročitajte kratki intervju sa Draganom :)

 

View Full Album

1.Kako/zašto si počela da se baviš pletenjem kose?

Još od malih nogu sam počela da se bavim pletenjem kose, a tome me je naučila rođaka. Ona me je uvela u osnovu pletenja, a ja sam shvativši da mi to dobro ide i dalje težila da razvijem svoj talenat.

2.Zar nije po malo neobično što i sama nemaš dugu kosu kad tako voliš da brljaš po glavi?

Ja trenutno imam kratku kosu, ali i to me ne sprečava da i na ovoj dužini uspem sebi nešto da upletem :)) Mada je mnogo lakše plesti na tuđoj kosi nego na svojoj :)

3.Koga sve koristiš za zamorče kada isprobavaš nove frizure?

Glavno zamorče je moja starija sestra, koja je sve to trpela, jer sam razvijala svoj talenat najviše na njenoj kosi :)Između ostalog, tu su i moje drugarice koju su često želele neku improvizaciju :)

4.Šta sve umeš da napraviš?

U osnovi znam da pletem sve vrste ribljih kosti i kikica, ali moj favorit su francuske kikice, jer ih radim na više načina i lepo izgledaju na kosi :)

5.Da li imaš i neke svoje kreacije?

Većina frizura koje radim su plod neke moje imaginacije... obično radim što zamislim u svojoj glavi i ono što milslim da bi dami kojoj radim najviše odgovaralo uz oblik lica :) kombinujem sve vrste kikica u želji da to bude što originalnije i da svemu tome neki moj pečat! :)

6.Koliko dugo se baviš ovim?

Kao što sam već napomenula, pletenje sam naučila kao devojčica, ali sam se improvizacijama posvetila u poslednjih godinu dana :)

7.Gde i kako te mogu kontaktirati zainteresovani za tvoje frizure?

Sve zainteresovane dame i damice me mogu kontaktirati preko moje stranice na fejsbuku.., putem telefona 0642667650!

Još jedna bitna napomena: sve sadašnje i buduće članice škole orijentalnog plesa Salome kod moje instruktorke Iris, će imati specijalan popust! :)

Upomoć, moja žena je plesačica!!!

Ovaj tekst je namenjen, pre svega, muškarcima.

Već dosta puta mi se desilo da čujem da devojka krije od tate, dečka, muža ili sina da je počela da se bavi orijentalnim plesom. Pa čak i nekih ženskih bliskih osoba. Ne mogu da kažem da sam potpuno začuđena. Ipak, šta jedna prosečna osoba koja nije imala dodira sa Orijentom zna o ovom plesu? Zna da je kostim otvoren, nakićen, kič, da se vidi stomak koji se trese, zna da se ponekad vrti ‘marama’, da je nastao da zabavi sultana (koji je žene verovatno posle vodio u svoje lične odaje), da je muzika muslimanska i da se to zove ‘trbušni ples’. Ukratko, miks onog što se može videti u prosečnom turističkom restoranu u Turskoj/Egiptu/Grčkoj i scena iz filmova/spotova. Ili još kraće – glupost!

Kao i mnogo drugih stvari i ovaj ples je daleko više od onog što neko ko se u njega ne razume misli. Ali strah je često velika prepreka da shvatimo stvari na pravi način. Postoji jedan sajt koji me je inspirisao da napišem ovaj tekst tzv. Husband of a Belly Dancer Support Group (ili grupa za podršku muževima trbušnih plesačica). Ideja i nije da prozivam zabrinutost ili ljubomoru muškaraca, već da pokušam da im pomognem da razumeju potrebu žena da se bave ovim plesom, kao i da rasvetlim neke neistine zbog koji često dolazi do ovakvih ispada.

Da se razumemo, biti muž/dečko orijentalne plesačice nije lako. Potrebno je da budete pravi muškarac i da stvarno želite da razumete svoju ženu i njena interesovanja pre nego što pređete na osude. U ovom tekstu se neću baviti objašnjenjima o tome zašto orijentalni, a ne trbušni ples, ali ukratko recimo da se izraz trbušni vezuje za predrasude i pogrešnu sliku o plesačici. To vam je dovoljno za sad.

Orijentalni ples neće od vaše žene napraviti striptizetu. Iako su kostimi otvoreni, ako malo bolje pogledate, videćete da je prosečna tinejdžerka koja petkom uveče kreće u grad, daleko oskudnije obučena od plesačice. Kostim se najčešće sastoji iz suknje koja pada do poda, ukrasnog pojasa i brusa. Neki kostimi mogu prekrivati stomak posebnom mrežicom (ukoliko je plesačici neprijatno da joj stomak bude otkriven) ili mogu prosto biti sašiveni kao haljine koje prekrivaju celo telo (što zavisi od stila plesa koji se izvodi i preferencija same žene). U orijentalnom plesu nema skidanja u donji veš, a smatra se nepristojnim čak i kada se vidi unutrašnji deo noge i butine (kao recimo kod baleta u plijeu).

Bez pipanja. Jedno je izgledati atraktivno, a drugo dozvoljavati da publika zavlači ruke kojekuda. Žene koje malo dublje uđu u suštinu plesa, uglavnom spontano na sebe prihvate ulogu prosvećivača, onog koji razbija predrasude o plesačicama. S tim u vezi, vaša žena će pre svojim primerom, ponašanjem i pričama da doprinese tome da žene ne dozvoljavaju da ih pipa svako kome se ćefne, kako bi sačuvale čast orijentalnog plesa i svoje dostojanstvo, nego što će se pretvoriti u laku žensku.

Ne sme svako da gledaju moju ženu. Prvo i prvo, vaša žena nije vaše vlasništvo. Druga stvar, ako ćete da birate između žene na kojoj vam svi zavide i žene koje se stidite - šta biste izabrali? A treća stvar, ovaj ples nije izmišljen (!) za sultana i za muškarce. Naprotiv, tradicionalno žene su plesale zajedno, tamo gde muškarcima pristup nije ni bio dozvoljen. Isto tako i danas u publici često bude i više žena nego muškaraca, a uvek volimo da izvučemo i druge žene da plešu sa nama i da se svi dobro zabavimo, mnogo više nego da mi zavodimo njihove muževe, a da one nas mrze.

Neće da pleše za vas? Muškarce zavodljivi pokreti ovog plesa najčešće automatski asociraju na seks. Kada je na sceni ili u svojoj sali gde pleše, žena ne mora da brine o tome, ona se trudi da da svoj maksimum i zna da će je makar neko ceniti zbog toga, uvek se nađe po neko ko uživa u plesu. A kada ste tu samo vi i ako vi gledate na nju kao na seksualni objekat, to je poražavajuće. Isti efekat mogla bi da postigne i samo da se skine u neki lepi donji veš i prošeta kroz kuću. Orijentalni ples zahteva mnogo truda i vežbe, puno ulaganja i zaista nije lako kao što izgleda (mrdni dupetom tamo vamo i gotovo). Ženi je zaista stalo da pokušate da cenite to što ona radi i ako vi to ne možete (a većina muškaraca ne želi ni da pokuša) ni ona neće želeti da pleše za vas.

Nervira vas što troši pare na kostime. S jedne strane to je razumljivo, muškarcima je teško da razumeju i kada žena kupuje svakodnevnu garderobu, a kamoli sad još i neke kostime za ples. Ali to je nešto što je njen hobi i raspiruje njena interesovanja. Sigurna sam i da vi imate svoje poroke u tom smislu (možda televizori, mobilni telefoni, alat za majstorisanje, oprema za automobil, oprema za golf, pecanje ili karte za utakmice). Dozvolite vašoj ženi da ima interesovanja i da se njima bavi. Interesovanja su ono što čoveka čini individuom i ako mu to oduzmete on postaje dosadna školjka.

Naravno, nekad vaša zabrinutost može da bude i opravdana. Postoje žene koje se pod maskom ‘trbušnih plesačica’ bave kojekakvim poslovima. A dame koje neupućene uđu u celu priču, sa željom da nauče par zavodljivih pokreta, zaista mogu pomisliti da to tako treba. Pokažite interesovanje za vašu ženu i njen trud, i nemojte je samo kritikovati, ples je mnogo teži nego što mislite. Ako se bojite za njenu sigurnost možete s njom ići na nastupe i uveriti se i sami u to kakva je publika i atmosfera.

Međutim, nije sve samo negativno za vas u celoj priči. Postoji dosta dobrih strana, koje ne bi trebalo da previdite:

• Ples je odlična antistres aktivnost, vaša žena biće mnogo bolje raspoložena, a neke negativne emocije koje se skupe tokom nedelje nestaće na treningu.
• Brzo ćete primetiti kako joj se linija zateže, a figura postaje sve lepša.
• Imaće gomilu interesantnih priča da podeli sa vama.
• Ples jako utiče na samopouzdanje, primetićete kako vaša žena prestaje da vas zapitkuje svakih pola sata da li je debela ili izgleda loše. Držanje i kretanje postaće joj graciozniji i ženstveniji.
• Kupovinja poklona će vam biti drastično olakšana. Sa nekom sitnicom vezanom za Orijent sigurno nećete pogrešiti. Pa čak i ako ne znate šta i gde da uzmete raspitajte se kod neke drugarice s plesa ili instruktora.
• Imaćete priliku da sa prijateljima izlazite i gledate je kako pleše ili zajedno s njom gledate druge plesačice.
• Daće vam odličan izgovor da kupite novu kameru, fotoaparat ili kompjuter kako biste zabeležili sve njene nastupe, omiljene pesme i poziranja.
• Možete da se hvalite drugim muškarcima.
• Uz sve to ona će vas neverovatno ceniti zbog vaše podrške.

Savet: Orijentalna plesačica bi trebalo da bude zavodljiva, ali i prefinjena. Njen ples može biti elegantan, pa i drzak, ali nikad vulgaran. Ona ima pravo da uživa u pažnji, ali ne i da na orijentalni ples nadovezuje striptiz, ples u krilu ili nešto još gore. Ukoliko se vaša žena ponaša u skladu sa gore navedenim pravilima nemate razloga za brigu. Pokažite da cenite njen rad, ali pre svega verujte joj. Kada ima poverenje i divljenje svog muškarca ni jednoj ženi neće biti potreban drugi. A što se plesa kao mogućnosti prevare tiče citiraću mog dečka: ‘Ako hoće da vas prevari, ona to može i na putu do prodavnice.’

Šta da obučem za čas?

Često me nove devojke zovu da saznaju kakva oprema im je potrebna za trening. Neke su čule da je neophodno imati kostim ili već neku drugu specijalnu garderobu pa se brinu oko toga. U principu jedino što je stvarno nužno je dobra volja. 

Dole možete obući trenerku, helanke, šalvare, kad je leto neke devojke nose i šorceve i sl. Za noge je zgodno da imate čarapice ili mekane balentanke (koje možete naći i kod Kineza za 100 dinara) :) Kad je toplo možete biti i bose. Gore obucite najobičniju majicu, koju možete da podvrnete kada se ugrejete. Ono što je bitno je da ne nosite ništa što će vas sputavati. Ko ima i ko želi može nositi maramu (sa ili bez zveckavih dukata) za oko struka. Kod nas u studiju ima par marama viška pa čak i ako nemate svoju možete se poslužiti. Na slici ispod možete videti kako su obučene devojke iz grupe Nur na jednom sasvim običnom času :)

Gde da kupim maramu? Ovo je pitanje koje obično usledi posle par časova plesa. Najčešće ih možete naći u India shopovima i kod Kineza. Primetila sam da u poslednje vreme marame u India shopovima umeju da budu previše skupe. Uz to budu i dva do tri puta siromašnije od onih kod Kineza. Tako da kome nije teško nek se zaputi u blok 70 i sigurno se neće vratiti praznih ruku. Marame takođe možete kupiti u koju god islamsku zemlju da odete na more. One su mamac za turiste. Ipak ne treba da vas iznenadi kad dukati počnu da otpadaju na sve strane, jer su sve one pravljene prilično ofrlje. 

Zašto ne vežbamo u kostimima? Neke devojke koje dođu, već su same sebi šile ili kupile kostim i prirodno je da žele da ga nose sve vreme, pa i na treningu. Međutim, kostimi imaju svoj rok trajanja. Korišćenjem se habaju i troše. Uz to kada sat ili dva konstantno vežbate dosta se i znojite i kostim sve to upija. Morate češće da ga perete, boje se spiraju, rese, kamenčići i perlice mogu da otpadnu i on ubrzano stari. Uz to, na kraju časa se istežemo što kostimu nikako ne bi prijalo. U proseku jedan čas bi pohabao kostim ekvivalentno plesanju na 10ak nastupa. Iako je veći užitak plesati u kosimu, pa čak znam i neke koji u njima treniraju, mislim da je sada ipak jasno zašto to nije poželjno :)

Mi na radiju, ponovo!

Nakon prošlonedeljnog gostovanja na Radio Beograd 1, ove nedelje idemo na TOP FM. Bićemo gosti u emisiji Zračenje, koja se emituje svakog radnog dana od 15:00 do 18:00 i obrađuje raznorazne teme. Danas je emisija posvećena orijentalnom plesu. Razgovaraćemo o istoriji, kulturi, legendama, zdravlju, umetnosti, druženju i ostalim segmentima našeg plesa. Slušaćete Iris, instruktora škole, i Ninu, učenicu iz grupe Zahra.

Ovaj radio je prema istraživanjima najslušaniji među mlađom populacijom (do 40 godina). Iz tog razloga, u emisiji ćemo pokloniti 3 vaučera ya besplatno treniranje u novembru u početnoj grupi plesa, a imaćete priliku i da se uključite u program i pitate bilo šta vezano za ples, časove ili šta god vas drugo interesovalo.

Orijentalni deo Zračenja biće negde između 16-16:30 i 18:00, a TOP FM možete slušati na frekvenciji 106.8MHz ili preko njihovog sajta na kojem postoji live stream.

11 razloga da se bavite orijentalnim plesom

1. Samopouzdanje

Bavljenje bilo kojim plesom čini da imamo bolju sliku o sebi. Orijentalni ples se tu izdavaja, jer nemamo direktnog partnera u odnosu na kog smo inferiorne, kao u većini partnerskih plesova, već smo slobodne i nezavisne. Uz to kroz ovaj ples učimo da prihvatamo svoje telo, i da ga koristimo na način koji ističe njegove lepote. Ženska energija koja se stvara u grupi pomaže nam da kroz rad na sebi popravimo držanje, slobodu pokreta, otvorenost i govor tela, što se automatski odražava i na samopouzdanje. Meni je lično orijentalni ples pomogao da se rešim svoje preterane stidljivosti, a sada kroz rad sa učenicama primećujem da su mnoge od njih kroz mesece treniranja drastično promenile odnos prema sebi i postale daleko sigurnije osobe.

2. Raspoloženje

Fizički i psihički aspekt čovekovog tela su tesno povezani. Fizička aktivnost doprinosi tome da se telo oslobodi tenzije i stresa, koji se usled modernog života svakodnevno talože u nama. Uz to muzika, ritmični pokreti i lepota kretanja spostvenog tela u ženi bude zadovoljstvo. Časovi plesa nisu škola u kojoj je komunikacija jednosmerna, a gradivo isklesno u kamenu. Svaka grupa ima svoju dinamiku i faze kroz koje prolazi. Iz tog razloga se i sam rad na času prilagođava grupi. Nekada smo raspoloženi za naporan trening, nekad za malo opuštanja i spostvenog izražavanja, nekada se više družimo i šalimo. Poenta plesa je da se osećamo dobro. Muzika, atmosfera i lepota harmonije pokreta su apsolutna garancija da se kući nećete vratiti namrgođeni. Bilo da vežbate same ili u grupi, ples će da podstiče lučenje endorfina, a mislim da nema potrebe da objašnjavam šta to znači za osmeh na vašem licu.

3. Druženje

Ljudi iz različitih pobuda krenu da se bave plesom, neko da nauči plesne korake, neko da se opusti, neko da skine kilograme… Uz to, devojke i žene dolaze iz različitih okruženja. Neko već voli orijentalnu kulturu i muziku, neko je uopšte ne sluša, neko je tu zbog drugarice ili dečka itd. Međutim kroz zajedničke treninge, počinjemo da se zbližavamo sa tim ljudima i da imamo sve više zajedničkih tema. Zavolimo iste pesme, pripremamo se za nastupe, šijemo kostime, komentarišemo druge plesačice, volimo ili se mučimo oko istog pokreta, posećujemo plesne večeri i radionice.. Ogroman je spektar ljudi koje možete upoznati kroz ples, od studenata i umetnika, preko penzionera i menadžera velikih preduzeća. Ples je prirodna stvar svojstvena svim ljudima, stoga i nije čudno što nas spaja.

4. Priprema za trudnoću

Jedan od naziva orijentalnog plesa je i ‘ples plodnosti’. Prema jednoj legendi žene su plesale oko porodilje za vreme čina porođaja i tako joj pomagale da iznese bebu. Neki pokreti oponašaju porođajne pokrete te su one na taj način budućoj majci slale pozitivnu energiju i podršku. Danas je poznato da se pokretima koje izvodimo u orijentalnom plesu dosta utice na ženski reproduktivni sistem. Ne samo što se jačaju mišići koji se koriste pri porođaju, već se smanjuju i olakšavaju i menstrualni bolovi. Mnoge plesačice nastavljaju da se bave plesom kroz celu trudnoću, ne samo zbog gore pomenutih razloga već i zato što muzika i harmonija pokreta pomažu da se lakše i vedrije  ispune dani buduće mame. Ovo je neiscrpna i apsolutno fantastična tema, ali više o njom u nekom drugom članku.

5. Gracioznost

Dešavalo se da ljudi koji mi prvi put dođu na čas, a nisu imali puno dodira sa orijentalnim plesom ranije, budu iznenađeni koliko je u principu ovaj ples naelektrisan elegancijom. Naravno puno je stilova, kao i načina izvođenja, ali dosta ljudi očekuje samo da se vrti i trese pozadinom. Ruke su moj omiljeni ukras u plesu i uvek sam tu najkritičnija. Ali kontrolisati ruke nije lako kao što zvuči. Uz to tu je i lep stav i položaj celog tela i glave. Potrebno je puno vežbe kako bi jedna plesačica izgledala poput labudice. Elegancija nikako nije rezervisana samo za balet. Zapravo danas je retko koji ples čista neiskvarena varijanta. Većina, pa i orijentalni vremenom doživljava transformacije i pod uticajem drugih plesova, kao i trendova menja se i dopunjuje. Tako su i neki elementi baleta, flamenka i drugih plesova preuzeti te plesačice sada deluju graciozno poput sirene. A sve to se, verovali ili ne, – uči!

6. Radost učenja

Ma koliko to bilo nepopularno reći - učenje i rad su stvorili čoveka. I ti je činjenica. Setite se samo osnovne škole i tog osećaja kada biste sami uspeli da rešite zadatak iz recimo matematike. Saznanje da je naučio nešto novo u čoveku automatski stvara radost i zadovoljstvo. SLično je i sa plesom. Pri učenju svakog novog pokreta potrebno je uložiti određeni napor. Nekada devojke i žene lakše savladaju pokret, a nekada je za to potrebno dosta muke. Ali na kraju ne postoji ono što se ne može naučiti uz dovoljno truda. A onda sledi to divno osećanje zadovoljstva. Nemojte misliti da u ovom plesu nema mnogo toga da se nauči osim malo da se zatrese tu i tamo. Teorijska podloga takođe je važna kako biste shvatili poentu plesa. Tu su i nazivi svakog pokreta, zatim ritmovi, razlike u stilovima itd. A najlepše od svega je da je orijentalni ples toliko bogat (i uz to evoluira neprekidno) da nikad ne možete stići do kraja. Uvek će biti još nešto novo da se nauči :)

7. Nezavisnost

Uvek kad me pitaju da navedem jednu prednost orijentalnog plesa nad partnerskim plesovima ja kaćem upravo ovu. Da biste se bavili orijentalnim plesom nije vam potreban dečko, drug, drugarica, sestra. Naravno uvek je lepo kada neko koga poznajete sa vama podeli to iskustvo, ali u slučaju kada niko nije zainteresovan dovoljni ste sami sebi. U grupi ćete upoznati druge ljudi koji dele vaše interesovanje i verovali ili ne većina devojaka i žena dolazi sama. Samo mali procenat na prvi čas dođe s nekim. Pa čak i da vam se ne sviđa da idete u grupu tu su privatni časovi ili na kraju krajeva ples u privatnosti vašeg doma. Dešavalo mi se da razmišljam o tome kako bih sačuvala razum kada bih nekad nekako u životu dospela u tamnicu i bila odsečena od svih. I ples je definitivno jedna, ako ne i najbitnija stavka u toj strategiji.

8. Kulturno osvešćivanje

Ovaj svet se davi u predrasudama. U nekima od njih ima i istine, naravno, ali taj procenat je tako malo da nije ni vredan pomena. Ovom plesu konkretno učinjena je, smatram, velika nepravda. Okaljan je kojekakvim pričama do te mere da mi se dešavalo da neke učenice kriju od roditelja, dečka ili drugih dragih ljudi da uče orijentalni ples. U glavi prosečnog građanina, ples je vulgarni striptiz, koji je izmišljen za sultana. I sve to sa jakim islamskim prizvukom zapakovano velikom crvenom mašnom. Sada se neću baviti istorijom i kulturnim zaleđem plesa, ali moram kratko da napomenem da postoje plesačice apsolutno svih veroispovesti, boje kože, godina, pa čak i muškog pola. Takođe postoje i oni koji zamaskirani u plesačke kostime zaravo rade nešto drugo. I na osnovu toga nastaju gorepomenute predrasude. Isto kao što pažljivo birate instruktora joge ili zubara, potrebno je pažljivo odabrati i osobu koja vam prenosi ceo plesni paket. Procenat škarta je manje više isti u svim profesijama. A ono što orijentalni ples nudi jeste šira slika, jedan raskošni prozor u ljudsku dušu, koji bi bilo šteta propustiti zbog neke tamo predrasude.

9. Mršavljenje

Orijentalni ples nije na prvom mestu program za mršavljenje, ali će vam pomoći da skinete koje kilce. Dinamičnim plesom, koji sam gore već opisivala, sagorevate poprilično kalorija. Uz to ovaj ples koristi neverovatno veliki broj mišića nogu, zadnjice, stomaka, struka, leđa, ruku.. Praktično nema pokreta koji ne uključuje intenzivno korišćenje mišića. Čak i jednostavan talas rukom itekako upošljava mišiće ruku i ramena ukoliko se pravilno izvodi. Ako uz to dodate dobro istezanje eto jednog pristojnog treninga. Naravno sat ili dva nedeljno neće učiniti da preko noći oslabite, kao ni bilo šta drugo. Potrebno je uložiti vreme i trud, ali ako je za utehu, ovaj trud makar ne mora da bude dosadan. Uz sve to mišići koji se koriste u orijentalnom plesu doprinose da se zatežete na isključivo ženstven način. Ako volite pločice na stomaku i mišićave noge, to orijentalnim plesom nećete postići, mada meni je to lično odbojno na ženi. Ali ukoliko volite nežan stomak, čvrstu guzu i jake noge, kao i zatenute ruke to je itekako moguće uspeti kroz ovaj ples orjentisan na žensko telo.

10. Kondicija

U početku, kada tek počnete da otkrivate svet orijentalnog plesa, polazite od osnovnih pokreta i osvešćivanja i istezanja ključnih mišića. Taj početak ume da bude pomalo statičan. Međutim čim savladate već prvih nekoliko pokreta polako u igru ulazi i kretanje. Što se duže bavite plesom to i vaš plesni vokabular postaje veći, a samim tim treninzi dinamičniji i naporniji. Tada praktično neće biti treninga na kom se nećete zadisati i osetiti srce da vam lupa. Ples je izuzetan način za sticanje i održavanje kondicije. Ako pokušate da otplešete bar jednu dinamičnu koreografiju uverićete se da može da bude podjednako efektan kao i trčanje, i mada će vam biti potrebno više koncentracije garantujem da će biti zabavnije :)

11. Ženstvenost

Postoje devojke koje usled bavljenja nekim muškobanjastim aktivnostima (recimo rukomet, teretana i sl.) ogrube i izgube osećaj za svoju nežniju i žensku stranu. Takođe žene, koje dosta godina provedu kao majke ili stroge poslovne dame, umeju često da zapostave sebe i potrebe svog nežnog ženskog bića. Orijentalni ples tu ima veoma lep uticaj. Vraća ženi moć da ponovo oseti i otkrije u sebi tu zaboravljenu ženstvenost i to se vrlo brzo vidi i na njenim pokretima, držanju, načinu na koji hoda i odnosi se prema okolini. Lično sam videla žene koje od trapavog postanu daleko ženstvenije. Bez obzira ćime se u životu bavile, smatram da je neophodno da žene zadrže u sebi tu iskru senzualnosti. Nekad posao zahteva da budu grube, nekad deca oduzimaju previše energije, nekad nismo ni rođene sa tim, ali ipak ženstvenost je u svakoj od nas više ili manje skrivena. Sama povezanost sa njom čini nas jačim na način sojstven samo ženi.