Srećna Nova godina i praznični raspust!

Svim Salomicama, prijateljima, kolegama, saradnicima i dobrim ljudima želim godinu punu lepih iznenađenja, da vam se trud i rad isplati, da živite sa strašću, da budete svoji i da vas zaobiđu zli jezici, ljudi i loša energija :) Plesačima želim samopouzdanja na sceni, ali ne i umišljensti i gordosti, elegancije, ali ne vulgarnosti, tehnike, umesto kineskih kostima, inspiracije, umesto skidanja tuđih koreografija - ukratko da rastemo i budemo sve bolji, autentični, uspešni, ali skromni i uvek uvek radni :)

RASPUST

Od 31.12.2012. do 12.1.2013. sve grupe koje vodi Iris biće na prazničnom raspustu. Časovi počinju ponovo od nedelje 13.1.2013. Članarine će biti umanjene. Uživajte i vidimo se uskoro! :)

Zaar – ritam transa

Ritam i ples su još u plemenskim zajednicama bili kapija za dostizanje stanja transa. Pre par dana spomenula sam na času novi ritam – zaar (ili zar). Vežbali smo okrete, a zaar je savršena podloga za njih, s obzirom na njegovu prirodu i istoriju. Pošto nisam imala vremena da na času pričam o ovom ritmu detaljnije, evo teksta koji govori više o zaaru, dosta širokom pojmu utkanom duboko u istočnjačku kulturu i običaje.

Zaar zapravo predstavlja varijaciju veoma moćnog 2/4 ritma, koji se zove ayoub (ajub). Ovaj ritam ima meditativni naboj, a često se povezuje sa dervišima i njihovim plesom, koji kroz beskončno vrtenje u krug padaju u religijsku ekstazu. Ujednačeni zvuci udaraljki su ono što pokreće telo na pokret, a pokret oslobađa um nepotrebnih misli i uvodi ga u meditativno stanje. Kada se ayoub svira u veoma sporom tempu to se zove zaar.

Ritual (terapija)

Osim ritma, zaar ima i drugo, šire značenje. On predstavlja ritual padanja u trans (lekoviti trans, koji za cilj ima isceljenje). Ovaj ritual datira iz vremena pre islama. Veruje se da potiče od vudu plesa posvećenog afričkim bogovima, koji su u Egipat doneli robovi iz Etiopije. Iako je zabranjen od strane islama kao paganski običaj, još uvek se praktikuje u mnogim zemljama srednjeg istoka i severne Afrike (Maroko, Alžir, Egipat, Sudijska Arabija, Iran itd.). Konkretan tok zavisi od mesta do mesta, običaja i ljudi. Prostor gde se odvija ritual mora biti odvojen od mesta gde se obavljaju svakodnevne aktivnosti. Na taj način se pomaže i učesnicima da kad ritual počne, ostave iza sebe sve obaveze i prepuste se. U Egiptu se zaar izvodi u velikoj prostoriji u koju se postavlja oltar sa sušenim voćem kao žrtva duhovima. Važno je shvatiti da zaar nije ples i ne izvodi se za publiku. Praktikuju ga uglavnom žene dok su muškarci zauzeti i van kuće, s obzirom na to da oni često podsmešljivo gledaju na ovaj ritual. Žene koje učestvuju u ritualu to rade isključivo za sebe i svoje potrebe, ali u grupi jer je tako i sam uticaj transa veći usled zajedničke energije.

Zaar je katarza, oslobađanje od stresa i negativne mentalne, emocionalne i fizičke energije. Može trajati od par sati do par dana. U očima Zapada zaar može delovati kao primitivno sujeverje, jer se ne uklapa u zapadnjačko poimanje bolesti i lečenja. Međutim, terapeutsko dejstvo koje zaar ima, može se izmeriti u krvi i moždanim talasima. A s obzirom na to da se izvodi u grupi, deluje i kao grupna terapija. Filozofija zaara se zasniva na ideji da duh treba svakodnevno negovati i čistiti od negativne energije.

Ritam

Ritam ayoub često se pojavljuje u orijentalnim pesmama i veoma je moćna asocijacija za trans. Međutim, ako se svira brzo postaje samo još jedan plesni ritam. Tek kada se veoma uspori dobija zaar kvalitet. Ritam se svira po pravilu tri puta isto, a četvrti put izmenjeno.

Pokreti

Pokreti koji se koriste za ulazak u stanje transa su pokreti ‘bacanja’ kose sa jedne na drugu stranu i vrtenja glave u krug, koji dolaze iz grudnog koša (nikako vrata, da ne bi došlo do povrede. Obično ritual počinje u stajaćem položaju, pa u nekom trenutku učesnice padaju na kolena. Pokreti glavom podsećaju na one koji se koriste u khaleegy (halidži) plesu, ali su cilj i kvalitet pokreta potpuno drugačiji. Važno je da kao plesači budemo u stanju da prepoznamo pokrete kada ih vidimo i znamo da ih upotrebimo uz adekvatnu muziku. Nije stvar u tome da ako to nismo u stanju ispadamo ‘glupi u društvu’, već propuštamo jedan značajan deo kulture, koju izučavamo kroz ples.

Zaar na sceni

Scena definitivno NIJE mesto za izvođenje ovakvog rituala. Međutim, plesač može stilizovanim pokretima zaara ispričati priču o ovom ritualu. Važno je naglasiti publici da je to u svrhe edukacije ili pripovedanja, a nikako ekstaze i transa. Prvi razlog je što je za ritual potrebno daleko više vremena nego što je to prikladno za scenu, a drugi je taj što je spiritualno čišćenje ipak intimna stvar. Iako se izvodi u grupi, to ne znači da se izvodi ZA grupu. Velika je razlika. Možemo je uporediti sa psihodramom u kojoj se u grupi kao pozorišni komad izvodi segment nečijeg života, problema, mašte, osećanja itd. uz pomoć učešće članova grupe, ali ne za zabavu grupe već u cilju pomoći protagonisti. Uz to izvedba za publiku ipak mora biti stilizovana, pa samim tim i kontrolisana i svesna. Na sceni zaar je PLES sa elementima rituala, ne ritual.