Gostovanje na prvom DanceFest-u na Adi

31. avgusta u Red Shoes kafeu na Adi održan je prvi Dance fest. Kao gosti, učestvovali smo sa nekoliko tačaka rame uz rame sa 100ak drugih izvođača, pretežno zumbe, ali i ostalih plesova.

“Dance Fest” je pionirski projekat grupe entuzijasta koje je okupila ljubav prema plesu, kao načinu života. Putujući po svetu i upznajući se sa plesovima mnogih naroda, postali smo još snažnije uvereni da su ples I pokret neizbežni sastojak srećnog i ispunjenog života. Ples je taj koji nas čini pozitivnim, koji nam omogućava da iznova pomeramo naše fizičke i mentalne granice i što je najvažnije - podseća nas da je život zapravo igra. S' toga, naš cilj je afirmacija plesa kao stila života, sistema vrednosti i pozitivne reakcije na nezdravosti savremenog društva. Prva aktivnost kojom otpočinjemo našu misiju je organizovanje 1. “Dance Fest”-a koji će se održati 31.08.2013. sa početkom u 19h u Red Shoes cafe-u, na Adi Ciganliji. Na “Dance Fest”-u će učestvovati preko 100 plesača, licenciranih instruktora Zumba fitness-a, renomirane plesne škole... Svi posetioci će imati priliku da se isprobaju u Zumbi, Kizombi, Break Dance-u, Latino plesovima, trbušnom plesu...

A evo i nekih fotografija sa događaja :)

Reč učenice: Ana Vasiljević

Jutos me je dočekala poruka u inboxu od moje divne učenice Ane Vasiljević. Kaže Anči - napisala sam tekst o plesu. Naravno, za mene ništa lepše nego kad se neka devojka pokrene i inspiriše toliko da baci svoje utiske na papir (ili ekran) :) Ana je jedno veoma talentovano stvorenje, koje svaki trening odrađuje kao zmaj, nikad ne otaljava i trudi se do koske. To se dalo primetiti odmah na početku i ja sam uvek željna toga da je vodam i hvalim se njom :) Ana vam je jedna od onih koji rade svakim atomom, ali se nigde ne guraju, stoga uvek osećam odgovornost da je ohrabrim i poguram. A ovo je stvarno postao kliše što suze ronim na tekstove svojih devojaka, ali šta ću. Vezana sam za svaku i sreća i napredak svake od njih mi puno znači. Ana, ulepšala si mi dan ovim rečima koje slede, hvala ti od srca!

ORIENTAL MAGIC

E ovako, da napišem i ja par reči o plesu, i ako ne znam da pišem (pisala sam sastave samo na pismenom iz srpskog :) ) ipak moram da se izrazim nekako. 

Orijentalni ples sam odavno zavolela, još pre 5-6 godina i uvek sam imala želju da ga upišem al jednostavno nisam bila odlučna, totalno sam drugačije sve to zamišljala i nisam imala dovoljno hrabrosti da se upustim u tako nešto pa sam odustala. Međutim pre dve godine sam skupila hrabrost i našla školu koju ću upisati. Kad sam otišla u tu školu (ime neću da spominjem) zavolela sam jos više ples, ali mi je atmosfera bila strašno mučna i neprijatna, tako da sam jedva izdržala mesec dana i odustala od plesa. Počela sam sama kući da vežbam i nisam htela ni u jednu školu da se upišem pošto sam mislila da ja jednostavno ne mogu da se uklopim sa novim ljudima i da mi opet neće prijati atmosfera. 

Međutim, posle par meseci na fejsbuku sam našla stranicu Škole orijentalnog plesa Salome i bila sam oduševljena slikama i snimcima sa nastupa pa sam odlučila da ipak probam još jednom da upišem ples pa šta bude nek bude. 

Instruktorka Iris me je pozvala na čas starije grupe da dođem da vidim kako sve to izgleda. Došla sam i ostala bez daha, dva sata sam sedela i gledala kako se devojke pripremaju pred koncert – drum solo i velovi. Bila sam opčinjena i tu sam definitivno odlučila da krenem.
Prvi čas nikad neću zaboraviti, sa devojkama sam se ispričala kao da se znamo 100 godina, a ne samo 5 minuta, divna instruktorka Iris sa kojom sam bila impresionirana kako pleše i kako nas uči. Kasnije su se priključile i ostale devojke, sve super, pozitivne, nasmejane, atmosfera je bila idealna toliko da sam jedva čekala svaki sledeći čas i kad odem tamo namrgođena i neraspoložena, uvek se oraspoložim i izbacim svu svoju negativnu energiju.  

Za ovih godinu i po dana koliko već plešem, prošli smo kroz puno lepih događaja – naš prvi nastup i ogromne treme pred publikom, koncert za Anđelu na velikoj sceni i pred još većom publikom, humanitarni nastup u Gaucošima, moj prvi solo nastup u Gaucošima za koji moram posebno da se zahvalim Iris što je verovala u mene i moju koreografiju i dala mi mogućnost da nastupam sama, to je bilo jedno neverovatno i veliko iskustvo, Iris hvala ti :) Zatim smo imali godišnji koncert plesne škole i sad poslednji nastup na Naxi plaži ispred Ušća. Sve ovo je bilo nezaboravno iskustvo, a da ne pominjem pozitivno ludilo oko šivenja kostima, žurke u sali-Salomiranje, pa zatim radionica sa fenomenalnom Dailom iz Česke, itd. Sad samo jedva čekam nove nastupe i godišnji koncert sledeće godine koji će biti sasvim drugačiji nego do sad i sa još više novih devojaka iz škole. 

Ja sam inače tip osobe koja kad nešto počne, nikada ne završi. Svako ludilo me traje do 2 meseca, tipa: aerobik, joga, salsa, gitara i mnoge druge stvari, tako da mi moji najbliži nisu verovali da ću izdržati ples više od tri meseca, a evo, prošlo je već godinu i po dana, i iskreno, sad ne bih mogla da zamislim život bez orijentalnog plesa, bez mojih Salomica, ludih Yasminki, bez Iris – uvek inovativnu i maštovitu, ma bez svega što ima veze sa Salome. To jednostavno uđe u krv i nikada ne izađe. Takođe, jača samopouzdanje i osećate se ispunjenije i zadovoljnije.  

Ako neko razmišlja da li da krene na ples ili ne, verujte mi, krenite, ja sam zamalo propustila šansu da upoznam orijentalni svet i verovatno bih se uvek pitala: “šta bi bilo kad bi bilo” da ga nisam upisala, a i ne bih upoznala moje divne devojke, sad već dobre drugarice kao i divnu Iris. Tako da Iris, hvala ti još jednom sto si me uvela u ovaj čaroban svet orijentalnog plesa i nadam se da ćemo još duuugo plesati zajedno :)

Reč učenice: Đina (Jamilla)

Poslednjih meseci usled nemanja adekvatnog računara dosta stagniram sa pisanjem tekstova. Međutim, nakon preko potrebnog odmora i uoči nove sezone osećam se osveženo i rešeno da se potrudim kako znam i umem da osvežim našu bogatu bazu članaka o orijentalnom plesu.

U međuvremenu, stigao mi je tekst koji je napisala moja draga učenica Đina, koja uči ples nešto malo manje od godinu dana. Đina me je dirnula svojim rečima, ne samo zbog reči hvale, već i zbog toga kako ples utiče na nju. Zadovoljstvo je gledati kako od zbunjene devojke postaje hrabra žena, a sve to uz puno truda i rada na časovima. Uživajte :)

My oriental journey :) 

Svi smo slušali priče o Ali Babi i 40 razbojnika, o prekrasnoj i zavodljivoj Šeherezadi iz hiljadu i jedne noći i gledali one divne mistične istočnjačke filmove koji su nas vodili na putovanje kroz vekove orijentalne magije. Ali da li ste ikada zaista pokušale da se osećate kao jedna od zvezda iz filma „Hiljadu i jedna arapska noć“ ili kao zanosne plesačice iz serije „Sulejman Veličanstveni“?

Orijentalni svet me je oduvek privlačio, al prvi put sam se ozbiljno susrela sa trbušnim plesom onda kada me je moja draga drugarica Sonja iz Novog Sada pozvala da dođem na njen nastup orijentalnog plesa u Beogradu. Naravno da sam odmah pristala, oduševila me pomisao da gledam trbušne plesačice :)

Istina je zapravo da svaka od nas misli da je to nedostižno dok i sama ne proba isto i da je uvek lepše (i sigurnije) gledati sa strane.

Povela sam sa sobom sestru od tetke koja je tada bila u drugom stanju i koja je baš kao i ja „odlepila“ za senzualnim pokretima, ritmom muzike, prelepim kostimima, osmesima i pozitivnom energijom devojaka koje su nas to veče odvele na putovanje u Egipat i Maroko. Nastup je bio u klubu „Gaučosi“ i potpuno sam bila očarana i zavedena.

Kasnije par meseci, odlučila sam definitivno da želim neku promenu u životu i da mi treba novi hobi. Tako sam rešila da želim da probam orijetalni ples. Jedini problem je bio naći dobru školu. Google mi je izbacivao nekolicinu njih i bila sam pomalo u nedoumici. Onda sam slučajno upoznala jednu devojku, sada već plesnu koleginicu Jelenu Mrđenović koja mi je rekla da je „Salome“ ona prava i da je ona pronašla sve što je tražila u toj školi. Ubrzo sam i sama odlučila da se uverim u to, naišla sam na divan blog istoimene škole i stupila u kontakt sa još divnijom instruktorkom Iris koja je bila fina i puna razumevanja od samog početka. Dogovorile smo se da dođem na jedan njihov čas da vidim kako to izgleda i tu je počelo moje orijentalno putovanje :)

U početku sam prolazila kroz izazove i možda se nisam osećala kao većina devojaka, al nisam bila sigurna da li je taj ples uopšte za mene. U suštini, svaki početak je težak i život nas stavlja u iskušenje onda kad mislimo da nešto stvarno želimo. Zato sam odlučila da pobegnem od straha i da se prepustim plesu i uživam istinski.

Sada, skoro godinu dana kasnije želim da kažem da mi je ples u mnogo čemu pomogao da se osećam lepše i ispunjenije. Pre svega, radite na svom samopouzdanju i držanju, učite radost života i lepotu pokreta, učite da se osećate kao ŽENA i da tako i postupate. Jednostavno, sjedinjujete se sa melodijom. Nekad ako imate loš dan, dovoljno je samo da zaplešete i otklonite sve negativne misli.

Želim da se zahvalim plesnoj školi „Salome“ na svim divnim trenucima, druženju, šali. Sigurna sam da će ih biti još mnogo u budućnosti. Svaki čas je pravi antistres i uvek se iznova radujem svakom novom zajedničkom nastupu.

Voli vas vaša Jamillica Đina :)