Jutos me je dočekala poruka u inboxu od moje divne učenice Ane Vasiljević. Kaže Anči - napisala sam tekst o plesu. Naravno, za mene ništa lepše nego kad se neka devojka pokrene i inspiriše toliko da baci svoje utiske na papir (ili ekran) :) Ana je jedno veoma talentovano stvorenje, koje svaki trening odrađuje kao zmaj, nikad ne otaljava i trudi se do koske. To se dalo primetiti odmah na početku i ja sam uvek željna toga da je vodam i hvalim se njom :) Ana vam je jedna od onih koji rade svakim atomom, ali se nigde ne guraju, stoga uvek osećam odgovornost da je ohrabrim i poguram. A ovo je stvarno postao kliše što suze ronim na tekstove svojih devojaka, ali šta ću. Vezana sam za svaku i sreća i napredak svake od njih mi puno znači. Ana, ulepšala si mi dan ovim rečima koje slede, hvala ti od srca!
ORIENTAL MAGIC
E ovako, da napišem i ja par reči o plesu, i ako ne znam da pišem (pisala sam sastave samo na pismenom iz srpskog :) ) ipak moram da se izrazim nekako.
Orijentalni ples sam odavno zavolela, još pre 5-6 godina i uvek sam imala želju da ga upišem al jednostavno nisam bila odlučna, totalno sam drugačije sve to zamišljala i nisam imala dovoljno hrabrosti da se upustim u tako nešto pa sam odustala. Međutim pre dve godine sam skupila hrabrost i našla školu koju ću upisati. Kad sam otišla u tu školu (ime neću da spominjem) zavolela sam jos više ples, ali mi je atmosfera bila strašno mučna i neprijatna, tako da sam jedva izdržala mesec dana i odustala od plesa. Počela sam sama kući da vežbam i nisam htela ni u jednu školu da se upišem pošto sam mislila da ja jednostavno ne mogu da se uklopim sa novim ljudima i da mi opet neće prijati atmosfera.
Međutim, posle par meseci na fejsbuku sam našla stranicu Škole orijentalnog plesa Salome i bila sam oduševljena slikama i snimcima sa nastupa pa sam odlučila da ipak probam još jednom da upišem ples pa šta bude nek bude.
Instruktorka Iris me je pozvala na čas starije grupe da dođem da vidim kako sve to izgleda. Došla sam i ostala bez daha, dva sata sam sedela i gledala kako se devojke pripremaju pred koncert – drum solo i velovi. Bila sam opčinjena i tu sam definitivno odlučila da krenem.
Prvi čas nikad neću zaboraviti, sa devojkama sam se ispričala kao da se znamo 100 godina, a ne samo 5 minuta, divna instruktorka Iris sa kojom sam bila impresionirana kako pleše i kako nas uči. Kasnije su se priključile i ostale devojke, sve super, pozitivne, nasmejane, atmosfera je bila idealna toliko da sam jedva čekala svaki sledeći čas i kad odem tamo namrgođena i neraspoložena, uvek se oraspoložim i izbacim svu svoju negativnu energiju.
Za ovih godinu i po dana koliko već plešem, prošli smo kroz puno lepih događaja – naš prvi nastup i ogromne treme pred publikom, koncert za Anđelu na velikoj sceni i pred još većom publikom, humanitarni nastup u Gaucošima, moj prvi solo nastup u Gaucošima za koji moram posebno da se zahvalim Iris što je verovala u mene i moju koreografiju i dala mi mogućnost da nastupam sama, to je bilo jedno neverovatno i veliko iskustvo, Iris hvala ti :) Zatim smo imali godišnji koncert plesne škole i sad poslednji nastup na Naxi plaži ispred Ušća. Sve ovo je bilo nezaboravno iskustvo, a da ne pominjem pozitivno ludilo oko šivenja kostima, žurke u sali-Salomiranje, pa zatim radionica sa fenomenalnom Dailom iz Česke, itd. Sad samo jedva čekam nove nastupe i godišnji koncert sledeće godine koji će biti sasvim drugačiji nego do sad i sa još više novih devojaka iz škole.
Ja sam inače tip osobe koja kad nešto počne, nikada ne završi. Svako ludilo me traje do 2 meseca, tipa: aerobik, joga, salsa, gitara i mnoge druge stvari, tako da mi moji najbliži nisu verovali da ću izdržati ples više od tri meseca, a evo, prošlo je već godinu i po dana, i iskreno, sad ne bih mogla da zamislim život bez orijentalnog plesa, bez mojih Salomica, ludih Yasminki, bez Iris – uvek inovativnu i maštovitu, ma bez svega što ima veze sa Salome. To jednostavno uđe u krv i nikada ne izađe. Takođe, jača samopouzdanje i osećate se ispunjenije i zadovoljnije.
Ako neko razmišlja da li da krene na ples ili ne, verujte mi, krenite, ja sam zamalo propustila šansu da upoznam orijentalni svet i verovatno bih se uvek pitala: “šta bi bilo kad bi bilo” da ga nisam upisala, a i ne bih upoznala moje divne devojke, sad već dobre drugarice kao i divnu Iris. Tako da Iris, hvala ti još jednom sto si me uvela u ovaj čaroban svet orijentalnog plesa i nadam se da ćemo još duuugo plesati zajedno :)
