Niqāb (veo za lice) u orijentalnom plesu

Verovatno najrasprostranjenija slika orijentalne plesačice u glavama nasumično odabranih ljudi širom sveta jeste devojka u poluprovidnim šalvarama, grudnjaku, sa velom na licu - takozvana haremska devojka. Ovakva slika plesačice nastala je zbog starih filmova u kojima bi se takve devojke redovno pojavljivale kao deo scenografije u istočnjačkim delovima priče. Tako se danas praktično 90% kostima za maskenbale, koji navodno predstavljaju ‘trbušnu plesačicu’, sastoji upravo iz šalvara, brusa i vela za lice. Koliko je zaista ovakav izgled autentičan, razgovaraćemo malo kasnije.

Niqāb (na arapskom bukvalni prevod bi bio veo ili maska) predstavlja veo za lice, odnosno parče tkanine koje se stavlja preko lica. Nose ga tradicionalno žene islamske veroispovesti u javosti i u društvu muškaraca, a broj varijacija i stilova je neograničen i varira od zemlje do zemlje. Prema nekim veoma starima spisima (među kojima je najvažniji napisao Tertulijan u 3. veku nove ere) žene iz Persije i Arabije pokrivale su lice pre dolaska islama, što znači da ova praksa datira još iz vremena paganskih plemenskih zajednica. U nekim regijama islamskog sveta, žene pokrivaju glavu, ali im lice ostaje otkriveno, a u drugim se koristi i niqāb, koje ga skriva. Međutim, nikada se neće desiti da lice bude pokriveno, a ostatak tela otkriven. To u osnovi nema logike, jer prekrivanje lica predstavlja poslednji stadijum skrivanja tela. To je vizija, koja je nekako kreirana od strane zapadnih umova. U islamskom svetu, veoma je važno očuvanje privatnosti. Sve što nije neophdno otkriti čuva se kao lična i porodična tajna. Pa tako između ostalog i žene sakrivaju svoje telo (i lice) kako bi ga na taj način sačuvale od poganih očiju javnosti.

Tekst u nastavku je moj lični ugao gledanja na problematiku i ne smatram da je krajnja i jedina istina, ali jeste moj stav. Ne volim imidž haremske devojke iz mašte. Smatram da ne prikazuje verno smisao orijentalnog plesa i karakter plesačice. Često ga koriste striptizete i igračice provokativnih plesova, a takvi kostimi se mogu naći i u seks šopovima. Providna odeća, koja otkriva više nego što sakriva, i veo za lice u kombinaciji odišu erotikom i alaudiraju na spavaću sobu. Naravno, veo za lice se može nositi uz pravi kostim za ples, ali za većinu ljudi on ostaje asocijacija na ‘laku’ haremsku devojku.

Lice je veoma važno u orijentalnom plesu. Preko njega ispoljavamo svoje emocije i komuniciramo sa publikom. Ljubitelji vela za lice smatraju da kada ga stave, oči dolaze do izražaja, a plesačica postaje mistična žena iz bajke, skrivenog identiteta, puna tajni. Verujem da je ovo delimično istina, kako u doživljaju prosečne publike, tako i u glavi takve plesačice. Ipak, ne sećam se da sam videla bar jednu uglednu orijentalnu plesačicu kako nosi niqāb. To naravno ne znači da ugledne plesačice diktiraju nepisani zakon plesa, ali ipak govori nešto o problematici. Ja sam prva osoba, koja ne voli kada se u umetnost preterano mešaju pravila, ipak nužno je imati određeni nivo. Osim toga, oči se mogu dovoljno izražajno istaći i šminkom, kao i sporadičnim naglašavanjem rukama ili velom.

Jedini stil u kom je veo za lice široko prihvaćen je melaya leff. Međutim, činjenica je da je to veštački stvoren stil, koji je osmislio Mahmoud Reda. Ako je neko iz Egipta uradio nešto u plesu ne znači automatski da smo obavezni da to prihvatimo kao pravilo. Volim melaya leff stil, zabavan je i sladak, ali i dalje veo za lice smatram neprikladnim, naročito u kombinaciji sa kratkim haljinicama koje se nose za ovaj ples. Štaviše, može se desiti da arapi koji nisu upoznati sa radom Mahmouda Rede budu uvređeni melaya leff stilom. Zar nije nelogično da plesačica bude otkrivenog stomaka, ruku, nogu, a prekrivenog lica? To ume da deluje kao izrugivanje ženama islamske veroispovesti.

Činjenica je da skriveno lice potpaljuje maštu muškarcima, i ako se ples izvodi slobodnije i modernije rezultat vrlo lako postaje erotski ples. Ovo možda može biti dobro za posao i zaradu, ali ne i za umetnički imidž. Opet, poštujem svačiju izvođačku slobodu u okvirima granica pristojnosti i ovo je moj lični stav. Poslednje što želim bilo kao izvođač, bilo kao gledalac, jeste povezivanje orijentalnog plesa, kompleksne umetničke forme, sa jeftinim kurtizanama iz loših filmova. Verujem da je moguće osmisliti tačku u kojoj uz adekvatan kostim, muziku, koreografiju i energiju plesačice veo za lice neće bacati zlokobnu senku na orijentalni ples. Ipak, to je klizav i nezgodan teren.

Ne mora nužno da znači da će publika plesačicu smestiti u stereotip, ako stavi niqab na lice, ali postoje dobre šanse, pa plesačica mora da preuzme taj rizik, a ne da stvar prepusti slučajnosti. Smatram da je važno biti svestan te mogućnosti i promišljeno doneti odluku. Postoji ona izreka ‘nema potrebe biti veći katolik od pape’, i apsolutno se slažem s tim. Neka pravila su ogrančavajuća, dosadna i prevaziđena. Ali određeni stereotipi su štetni i potrebno je distancirati se od njih osim ako ste sigurni da nećete biti pogrešno protumačeni (recimo na plesnoj večeri gde su svi prisutni isključio plesači).

Postoji i određena razlika u tome kako će zapadnjačka, a kako istočnjačka publika doživeti veo za lice. Na zapadu prekrivanje lica se dosta povezuje sa mistikom, zavođenjem, erotikom, dok se na istoku koristi kao deo garderobe, svakodnevice i privatnosti. Slično je i sa muzikom i kostimima. Dobro je znati za koga plešemo kako bi se adekvatno pripremili. Da sumiram: važno je pažljivo raditi sa rekvizitima u ovom plesu, naročito sa onim koji mogu izazvati neželjene reakcije. Zašto koristimo veo za lice, kakav je koncept i ideja koreografije, šta pokušavamo time postići i da li je to moguće uraditi na neki bolji način? Ukratko ja sam protiv vela za lice u plesu, ali volela bih da čujem argumente za i protiv i vas koji čitate ove tekstove.

 

Iris

Mawwal – virtuozna glasovna improvizacija

Mawwal (izgovara se kao mauel) je arapska muzička forma predstavlja vokalnu improvizaciju na kratak poetski tekst obično 4 do 7 stihova. U par rečenica sam ga pominjala u tekstu o shaabi muzici, a sad sam rešila da napišem i istražim ovaj pojam malo opširnije. Mawwal prethodi pravoj pesmi (pod ‘prava pesma’ mislim na instrumentalno-vokalnu kompoziciju, koja podleže određenim pravilima sličnim zapadnoj muzici). Može se izvoditi uz intrumentalnu pratnju (kanun ili oud). Ukoliko se izvodi bez muzičke podloge tada vokalna virtuoznost pevača dolazi do izražaja. Pevač ima potpunu slobodu da u toku pevanja menja makamate.

Maqamat je množina od maqam (izgovara se kao makam), koji predstavlja melodijski modalitet u tradicionalnoj arapskoj muzici. Maqam na arapskom znači mesto, lokacija ili rang, a u muzičkom smislu predstavlja vrstu melodije. Tehnika improvizacije je ono što određuje visinu i način razvijanja muzičkog dela. Postoji 72 maqamat skale. Maqamat se može realizovati i na vokalni i instrumentalni način, ali ne sadrži ritmičku komponentu. Određeni ritam ponekad predstavlja stil izvođača, ali zavisi samo od njegove izvođačke tehnike i nije odlika maqama kao takvog.

Često mawwalu prethodi kratak taqsim (najčešće instrumentalna progresivna improvizacija, ali ne isključivo). Mawwal skoro uvek počinje layali-jem (improvizovanim pevanjem i ponavljanjem kombinacija reči ya layl, layli, layali, and ya ’ayn – koje znače oh noći, oh oči – što predstavlja veoma česte i značajne fraze u arapskim tekstovima generalno, a u mawwalu naročito. Karakteristično za ovaj muzički oblik je to što se samoglasnici pevaju znatno duže nego inače i na njima se zapravo predstavlja glasovna improvizacija i virtuoznost u svom puom sjjau. Tokom mawwala, prateći muzičari prate pevača i nakon svake fraze ponovo je sumiraju. Po nekad mawwal može da potraje veoma dugo, duplo duže, pa i više, nego prava pesma, a s druge strane to može biti i samo kratak uvod. S obzirom na to da mawwal ima česte i nepravilne promene, gotovo je nemoguće predvideti kada će se završiti i kada će prava pesma zapravo početi.

Mawwal pevaju moćni pevači, koji su u stanju da prikažu snažne vokalne sposobnosti. Najpoznatiji pevači dolaze iz Libana (Sabah, Wadih- al Safi and Fairouz), a danas za najjaču i najpoznatiju mawwal pevačicu važi Najwa Karam.