Prošlo je tačno 10 meseci otkad je Jelena Gigić, članica našeg studija, napisala svoje utiske orijentalnog plesa nakon par meseci vežabanja. Sada, skoro godinu dana iskusnija, Jelena otkriva kako doživljava ples i dokazuje da i mama troje dece može da uživa i bude potpuni zaluđenik za nešto što voli.
Eto mene posle godinu dana nabrojano časova,6 nastupa,1 radionice i fine ali još uvek ne dovoljne količine znanja. Na početku sam mislila da je ovo samo lepa rekreacija i pomalo znanja ali sam brzo shvatila da iza svake koreografije stoji mašta i veliki trud. Kad kažem mašta mislim na maštu naše drage Iris koja svaku koreografiju osmisli i nauči nas a to nije uopšte lak posao. Iako sam ja starija od nje kad mi neki korak ne ide ona me zaštiti i pokaže mi da veruje u mene i da ce mi vremenom leći(biće divna mama ). Mogu i da se pohvalim da nismo više samo devojke koje se sreću na plesu,sada smo i drugarice koje dele istu strast i energiju za ples. Iako svaka grupa ima svoje ime sve mi smo Salomice i uživamo u našoj maloj ali divnoj sali u našem druženju i nastupima. Jedino možda po čemu se razlikujemo u našoj grupi su svi nepušači ali rado pojedemo sladoled posle plesa Sviđa mi se sto nas Iris naoči dosta stvari o svakom stilu i oda nam poneku tajnu,a o našem jeziku i izrazima bi mogla da pričam beskonačno dugo. E da i naše prva radionica za izradu kostima bila je divna a mi smo u njima još divnije. Možda nije puno ljudi videlo i čulo za naš rad ali svet će tek čuti za nas. Joj ala sam ja sve izmešala s brda s dola ali teško je opisati sve divne emocije koje doživljavam sa svojim Salomicama. Ne bi više gnjavila nastavljam da uživam u plesu i druženju a sve divne dame pozivam da nam se pridruže i dožive posebno iskustvo plesa koje se ne dobija u svim školama. A tebi Iris beskrajno hvala na svemu, volim te i kad nas bičuješ da se smirimo i naučimo.
