U prošlom delu priče o bakšišu bavila sam se problemom da li ili ne uzeti pare od publike. Ukoliko inače uzimate bakšiš ili ste kao nova plesačica odlučile da to radite, korisno je upoznati se sa svim postojećim načinima uzimanja bakšiša. To vam može delovati kao dosadna rabota, ali ukoliko znate unapred svoje granice i šta radite, to vas može spasiti lične neprijatnosti. Ali ne samo to, koleginice će vam biti zahvalne ukoliko ovo radite na dostojanstven način., u suprotnom možete postati odbačene iz plesne zajednice. Ovo je iz prostog razloga što većina žena i devojaka ulaže veliki napor i vreme da skine nepravednu ljagu sa lica orijentalnog plesa, a nove devojke koje tek ulaze u ovaj ples pune nade i očekivanja, na sve oko sebe gledaju kao na izvor učenja. Takođe ukoliko želite da date bakšiš nekoj plesačici, lepo je upoznati se sa načinom na koji baš ona prima novac, kako ne biste doživeli javno poniženje. Nemojte misliti da nećete. Iskusne plesačice imaju poseban dar da ponize nevaljale muškarce koji prvo probaju, pa onda misle.
“The money shower” ili “Kiša novčanica”
Jedan od zanimljivijih načina davanja bakšiša, koji bih lično volela da iskusim jednog dana. Popularan je u arapskom svetu gde se smatra i tradicionalnim načinom ’nagrađivanja’ plesačice koja uspe da oduševi goste i definitivno je za naše pojmove veoma atraktivan i neuobičajen. Gost koji želi da da bakšiš, prilazi plesačici i počinje da baca novčanice iznad nje dok ona pleše. Drugi gosti se mogu takođe priključiti i pojačati ’kišu’. Novčanice mogu biti manje vrednosti, ali u većoj količini kako bi ‘kiša’ duže trajala, ili se nekoliko gostiju mogu dogovoriti da zajedno ‘prizovu kišu’. Ovo je vrlo zabavno što za plesačicu što za publiku i uz to ne uključuje bilo kakav fizički kontakt sa plesačicom, što je uvek važna stavka. Ono što je nezgodno je činjenica da papirne novčanice mogu lako da postanu klizave u zavisnosti od podloge na kojoj plešete.
Ono što je veoma važno znati je da nikad ne smete da se saginjete i sa poda kupite novac koji je neko bacao za vas. To se smatra jeftinim i jadnim ponašanjem. Vi ste plesačica i morate ostati zvezda u svakom trenutku. Nakon što vaš nastup prođe, neko od zaposlenih iz lokala, najčešće konobar, može da pokupi novčanice i da vam da.
Baš sam juče diskutovala na tu temu s jednom plesačicom kojoj je ovo takođe interesantno. Čini mi se da u našoj zemlji ovo ne bi radilo baš tako lepo kao kod Arapa. Sigurno bi se našao neko ko bi maznuo koju novčanicu s poda dok niko ne gleda, a deo bi i konobar sebi odvojio u džep i na kraju ne bi puno ostalo za plesačicu. Mada, možda zajedničkim snagama i možemo da pokušamo nešto da promenimo u svesti ljudi. Jer ipak nije sve tako savršeno ni u Egiptu. U modernim klubovima u Egiptu, bakšiš koji plesačica dobije tokom nastupa deli se na tri dela. Jedan ide klubu, drugi muzičarima koji su svirali to veče, i poslednji deo je za nju.
Diskretno
Ukoliko ste neko ko ne voli da se eksponira bakšiš možete primati/davati nakon nastupa u vidu presavijene novčanice ili u koverti. Ovo nije naročito zabavan način, ali ako želite da nagradite plesačicu, a iz nekog razloga vam je nezgodno da to učinite javno ovo je savršeno za vas. Dobra strana za plesačice je što je i ovo veoma ‘čist’ način uzimanja novca, nema prilike za pipkanje i nedolične momente. Loše je što je po mom nekom mišljenju gost uskraćen za taj poseban trenutak pažnje koji plesačica uputi samo njemu kao znak zahvalnosti za bakšiš, a uz to nekad može delovati sumnjivo sa strane. Ipak, ovakav način davanja bakšiša najčešće je čin poštovanja prema plesačici i svakako se visoko ceni. Downside je što ne možete nikako uključiti
U kostim
Neke plesačice vole da im gosti zadenu bakšiš za kostim. To je verovatno i najpopularniji način među gostima, a među plesačicama je mišljenje poprilično podeljeno. Činjenica je da je ovo veoma zabavan vid uzimanja bakšiša za sve prisutne, posebno u restoranima i kafićima gde se inače održavaju večeri plesa, a gosti relativno redovni. Gostima opčinjenim plesačicom često je čast da joj lično i izbliza ukažu divljenje tako što će joj staviti bakšiš upravo u deo njene radne opreme, a to je kostim. Uz to verujem da većina ljudi koja nije dublje upućena u svet orijentalnog plesa i zna za jedino taj način davanja bakšiša (iz filmova, serija itd.). Koliko sam uspela da otkrijem pričom sa brojnim plesačicama širom sveta, naročito sa Zapada, i čitanjem njihovih blogova i foruma, većina njih koja pleše po restoranima i kafićima uzima bakšiš u kostim. Gosti su edukovani i naviknuti na to, i retko kad izbije neki problem. Ipak ima i onih koji su protiv bilo kakvog kontakta sa publikom, najčešće usled neprijatnih iskustava. Činjenica je da do neprijatnih situacija uvek može da dođe kada se bavite ovim poslom, zato je bitno biti uvek pripremljen. Istina je dato zavisi od samih gostiju, ali deo tereta je i na plesačici. Ona mora znati kako da odreaguje i gde povlači granicu. Ne želimo da budemo namrgođene odbojne gadure, ali određena distanca je neophodna ukoliko vam je bitno da sačuvate status zvezde i dame.
Ovo pravilo naravno ne može tek tako da se iskopira za naše podneblje. Čak i u Beogradu gosti nekad umeju neumesno da se ponašaju, a u unutrašnjosti gde je svest o orijentalnom plesu svedena na ‘mešanje’, orijentalna plesačica je neretko u očima ljudi u rangu striptizete. Oni uglavnom gledaju samo njeno telo, a sam ples im je u drugom planu. Retko kad se udubljuju u umetnost pokreta i cene njene mukom stečene veštine. U Beogradu, opet, šansa da naiđete na nekog ko će istinski biti zadivljen plesom je veća (ne zato što su ljudi bolji, sve je stvar edukacije, navikavanja i razvijanja određenog pogleda na svet oko sebe kroz posete kulturnim dešavanjima kao što su pozorišta, koncerti, sajmovi knjiga i sl, a moramo priznati da je nažalost taj vid socijalnog života prilično zapostavljen u većini gradova širom Srbije). Ali ne i dovoljna. Gosti po nekad misle da bi plesačici imponovalo da joj oni ubacuju bakšiš u grudnjak kostima, nekad se desi da se ljudi otkače zbog malo alkohola, a nekada ne vide razliku između plesačice koja s ukusom izvodi ples i neke koju su možda ranije videli na vašaru i koja dopušta guranje ruku kojekuda. Ne mislim da su ljudi naivni pri pokušajima da ubacujući novac u kostim iskoriste priliku da malo pipnu i štipnu, ali istina je da nije razlog uvek drskost već i to kako se vi postavite. Ukoliko jednom dozvolite da vas neko pipne, to će vrlo brzo privući još kandidata. Ukoliko tome stanete na put odmah, ne samo što ćete sebe spasiti neprijatne situacije već ćete steći poštovanje prisutnih. Meni se dosta puta desilo da odbijem bakšiš ako mi se učini da gost čeka priliku da pipne, i zaista publika me nakon toga uvek gleda drugim očima - naročito žene i stariji ljudi, možete videti zahvalnost na njihovim licima na neki način.
Činjenica je da bez obzira na običaje raznih kultura, guranje ruku u grudnjak jedne žene je neprikladno i ne dozvolite da vas iko uveri u suprotno. Moje mišljenje je da bakšiš u druge delove kostima (pojas i rukavići i drugi dodaci za ukrašavanje ruku) može biti veoma čist i obostrano zabavan Ono što je bitno kod stavljanja u pojas je nikad ne dozvoliti da vam neko stavlja ruke u prednji deo pojasa, i to može gestu dati vulgarnu konotaciju. Ipak, sa strane, na kuk, sasvim je prihvatljivo. Neke plesačice vole da se malo zabavljaju s gostima izmičući im kuk dok oni pokušavaju da stave bakšiš. Samo je bitno ne preterati kako se gost ne bi isfrustrirao. Lepo je gostu posvetiti pažnje i odigrati desetak sekundi nešto za njega ili s njim ukoliko je raspoložen da ustane. Ukoliko gost već počne sa stavlja bakšiš pa se malo zanese nikako se ne dajte zbuniti, reagujte oštro i stavite svoje dostojanstvo iznad para koje biste primili. Uvek držite do sebe i nikad ne dopustite da vaš ugled umetnice padne zbog pohlepe. Glasine se brzo šire, ali što je najgore loš osećaj će ostati u vama.
Ono što sam takođe naučila kod ovakvog ‘neposrednog’ davanja bakšiša jeste da je neophodno uključiti prisutne žene što je moguće više. Iako sebe možda nećete doživljavati kao zavodnicu na nastupu, prisutne žene hoće ukoliko komunicirate isključivo s muškarcima. Ako je za stolom prisutna i neka žena, pokušajte da navedete muškarca koji želi da vam da bakšiš da dozvoli nekoj ženi da vam ona da. Na taj način stičete naklonost žena, a i sebe štitite od muških prstiju. Takođe uvek je dobro imati kontakt očima sa ženama i navesti ih da i one ustanu da zaigraju s vama. Žene koje prevaziđu eventualnu nelagodu, stidljivost ili ljubomoru prema vama ceniće vas često dosta više nego muškarci i vredno jje boriti se za njihovu naklonost.
I za kraj bih napomenula da uzimanje u kostim nije samo po sebi ‘droljasto’ ukoliko ga plesačica svojim ponašanjem i dopuštanjem svega i svačega takvim ne učini. I nije u redu da pričate loše o plesačicama koje to rade (u granicama ukusa o kojima smo diskutovali), ako vi sami to ne radite. U nekim kulturama, na primer na svadbama, smatra se da plesačica donosi sreću i plodnost mladencima i odbijanje bakšiša bila bi uvreda. Uz zdrav razum nećete pogrešiti.
.U ruku
Ovo je način na koji sam ja najčešće dobijala bakšiš. Volim ga jer ne može skrenuti u neprijatnu situaciju, a i dalje ste na licu mesta sa gostom i možete mu zahvaliti odvajanjem 10ak sekundi za njega. Mislim da je kod nas gost koji na ovaj način daje bakšiš prosečan građanin (ne naročito upućen u kulturu orijentalnog plesa, ali voli da gleda ples i sluša muzku) koji zaista želi da pokaže poštovanje plesačici. Ne pokušava da je pipne i to mu se čini kao najjednostavniji način da da bakšiš. Bez mnogo filozofije. Upravo ovo je razlog zbog kog volim bakšiš u ruku. Govori mi o tome da gost ima lepo mišljenje o meni, a meni daje priliku da mu zahvalim na ljubaznosti. Ovakvi gosti najčešće začine svoj bakšiš ubacivši neku svoju interpretaciju šimija ramenima što ume da bude stvarno simpatično. Ne znam koliko je ovaj metod zastupljen u drugim zemljama. Bakšiš je naravno uvek dobrodošao, ali ja lično ne volim naročito da dobijam novac nakon nastupa, to mi ubija čar razmene koja se događa između plesačice i posmatrača. Nekada se dešava da gost nakon što preda novac ili na kraju nastupa, ukoliko se tako pogodi, priđe da poljubi plesačici ruku. Po mom mišljenju ovo je jako sladak gest i mene lično usreći više nego bilo koji bakšiš. Jedna negativna strana ovog metoda je u situaciji kada dobijete mnogo bakšiša pa vam budu pune ruke novca i to vas po malo ometa u plesu. Jedno od rešenja je da sami zadenete pare za kostim, a drugo je da imate neku svoju posudu u blizini u koju ćete spustiti novac.
Tegla za bakšiš
Najčešće američke plesačice koje su malo konzervativnije ili starije koriste teglu za bakšiš. Ovo je posuda koja stoji na vidnom mestu u restoranu/kafiću, u koju gostu mogu da ubace bakšiš ukoliko žele. Nema mnogo šta reći u vezi ovoga, osim da se može koristiti i kao dodatni metod uzimanja bakšiša. Recimo pojedine plesačice kombinuju uzimanje u kostim i teglu, jer nisu svi gosti skloni eksponiranju.
Balansiranje poslužavnika
Ovo je jedan od originalnijih načina za koji sam čula pre nekih godinu, dve. Plesačica negde u drugom delu svog nastupa izvodi tačku u kojoj pleše balansirajući srebrni poslužavnik na svojoj glavi od stola do stola. Gosti tada imaju priliku da na njega stave bakšiš ukoliko žele. Teško je reći šta mislim o ovom metodu. Iako delimično deluje kao da prose, plesačice kažu da gosti veoma lepo reaguju. Opet, sve je stvar navike, verovatno.
Korpa za kraj
Opet pomalo čudan metod. Plesačica na kraju nastupa prošeta od stola do stola sa korpom, a gosti ubacuju pare. Meni se ovo nikako ne dopada. Za razliku od prethodnog metoda, koji je ipak na neki način i zabavljački, ovo mi deluje kao čisto prosjačenje. Ali na stranu to, više mi smeta što mislim da je prilično invazivno prema gostima. Neko ko možda ne bi hteo da da bakšiš osećaće se prozvanim ukoliko odbije da ubaci nešto u korpu, sve oči su uprte u njega i sve to mi deluje kao preveliki pritisak. Mislim da se ja ne bih vratila na takvo mesto kao gost. Ma koliko plesačica bila dobra.
Lepljenje za čelo
Ovo sam čula da je čest metod u Grčkoj. Mada zvuči pomalo gadno. Gost lizne novčanicu i zalepi je plesačici na čelo. Ne znam šta se dešava kad jedna novčanica popuni čelo, da li se lepljenje nastavlja na drugim delovima tela ili se čeka da ta novčanica otpadne. U svakom slučaju, sumnjam da bi se većina plesačica osećala prijatno sa nečijom pljuvačkom na svom licu. A opet, stvari uvek treba sagledavati u kulturološkom okviru.
Poslednja reč za goste:
Ukoliko ste došli u orijentalni kafić/restoran, slobodno pitajte konobara kako je najbolje da date bakšiš. A ukoliko unajmljujete plesačicu za neko svoje veselje informišite se direktno kod nje. Na nastupu pratite znake plesačice, i prilagodite se onome što ona smatra prihvatljivim, kako ne biste dovodili ni sebe ni nju u nezgodan položaj. Budite pristojni i imajte poštovanja, ta plesačica je nečija sestra, žena ili ćerka.
Poslednja reč za goste:
Informišite svog poslodavca o tome šta se toleriše, a šta ne, i mere koje ćete preduzeti ukoliko neko bude nepristojan. Postavite svoje uslove i očekujte podršku i zaštitu. Čak i ako se desi da neko nešto pokuša, možete da pokušate da ga izbegnete i nastavite kao da se ništa nije desilo (verovatno je da većina gostiju neće ni primetit), a drugi je da javno obrukate potencijalnog perverznjaka. Vi ste glavne na nastupu i zato budite brze, okretne i uvek na oprezu. Ali pre svega pazite na signale koje odajete i ne radite ništa što ne biste pred svojom porodicom.
