I tako… apsolutno svaka profesionalna plesačica i master učiteljica orijentalnog plesa, koju sam upoznala i od koje sam učila, bila je niža od mene. Većina čak za glavu, a ja nisam neka košarkašica. Visoka sam 176cm. Pošto sam mršava, sa dugim i tankim rukama i nogama građena sam više za balet nego za orijentalni ples. Iz tog razloga sam se godinama osećala neadekvatno, jer nisam uspevala da postignem tu mekoću naročito u rukama i stavu, kakvu poseduju svi od kojih sam učila, ali i sočnost u pokretima abdomenom koji je kod nižih ljudi dosta kraći (što je svakako od velike pomoći). Dodatni problem je što sve te silne instruktorke ne mogu da znaju kako je nama krakatima, pa samim tim ni da nam daju neki savet. Verovatno su nesvesne problema nas krakatih. Inspiraciju za ovaj tekst dobila sam nedavno kada sam gledala jednu učenicu iz našeg studija kako se muči sa istim stvarima sa kojima sam se i ja mučila.
Srećom, za sve postoji rešenje. Prvo se morate pomiriti s činjenicom da nikad, ma koliko naporno ili dugo vežbale nećete moći da izgledate i plešete kao npr. Yael Zarca. Prosto identično odrađeni pokreti na telu različite građe ne mogu da izgledaju isto, nema tu neke filozofije. Dobra vest je da svoj izgled, umesto da pokušate da se kompresujete i uvlačite u sopstvena ramena, možete iskoristiti da postignete izuzetno graciozan izgled. Umesto da budete meke možete biti ‘zmijaste’, ali je za to potrebno jako puno rada.
Iako su u ovom plesu dobrodošle žene svih dimenzija, činjenica je da je onim nižim i punijim neuporedivo lakše, što se tiče ovog o čemu konkretno pišem, jer ne moraju mnogo da razmišljaju o tim stvarima. Na ličnom primeru otkrila sam kako da svoju visinu iskoristim na najbolji način, umesto da mi bude prepreka. Ali kako sam mnogo više godina provela pokušavajući da izgledam kao svoje niže i punije koleginice i dalje sam na tom putu učenja. Zato sam i rešila da svoje iskustvo podelim kako bih nekim devojakama sličnim meni olakšala i ubrzala ovaj težak period preispitivanja i mučenja koji je za mene bio i previše dugačak. Volela bih da mi je neko ovo rekao.
Stav
Ako ste visoke i mršave ne možete sebi dopustiti onaj opušten stav koji imaju niže plesačice. Izgledaćete pogrbljeno i tu nema diskusije. Grudi moraju biti podignute, vrat izvučen, ramena uvek spuštena dole, karlica uvučena. naravno. Onaj slatki pokret kad plesačice podignu ramena koji govori ‘ne znam’ ili ‘ne mogu više’ kod nas prosto ne funkcioniše. Ja konkretno imam koščata ramena i taj trenutak nikad neće izgledati slatko i meko kod mene. Pre bih rekla rahitično. Ako pokušavate da vizuelno skratite svoju visinu grbljenjem I uvlačenjem u sebe, razmislite ponovo. To nije moguće. Samo ćete izgledati nesigurno i traljavo, a budimo realni to je užasno. Dakle prosto i jednostavno NEMOJTE to raditi. Iskoristite svoje telo da izgledate kao labudica, da imate ponosan i graciozan stav kakav samo takva građa može da iznese.
Ruke
Ako imate izuzetno tanke ili dugačke ruke, nećete moći da postignete mekoću kakvu imaju niske devojke. Logika je jednostavna. Ruka se savija na tri mesta: rame, lakat i ručni zglob (što vam je poznato iz talasa rukama). Razmak između te tri tačke kod nas mršavih je duži. pa ukoliko savijete ruku na svakoj tački šansa je da će izgledati ‘slomljeno’ pre nego mekano. Ja imam izraženo šiljate laktove pa volim da nosim duge rukavice kako bih to ublažila. Ali osim takve ‘kozmetike’ važno je izvući maksimum iz svojih ruku. Većina devojaka ih skuplja ne bi li ih vizuelno skratila, a tako samo doprinose da one izgledaju nespretno i izlomljeno. Uvek i u svakom trenutku trudite se da što manje savijate tačke zlobova kako biste dobile jednu lepu liniju koja teče. Ruke držite malo ispred tela (što ih više gurate nazad i širite to će izgledati duže, a uz to tako ispadate i iz stava). Trudite se da od ramena ruke idu nizbrdo. Tanke, beskonačno dugačke ruke koje idu na gore mogu delovati pomalo zastrašujuće, kao paukovi pipci. I opet gurajte ramena dole! Na kraju, verovatno najbitnija stvar, uvek baš uvek (ovo je naročito važno za nas krakate) neka vam mišići ruku budu aktivni, ne dopustite da beživotno vise oko tela, čak i u pravilnoj poziciji ruke će tako delovati mrtvo. Zamišljajte vodu kako teče kroz ruke. Prsti su takođe tanki i često duži kod krakatih ljudi, pa zgrčena šaka strašno bode oči. Ako naučite da prsti budu lepi i da ste ih svesni, ruke će se automatski korigovati. Za većinu situacija ovi trikovi će odlično poslužiti. Problem nastaje kad su nam potrebne baladi ruke koje su jednostavne, blizu tela, lišene elegancije. Tada smo definitivno u velikom minusu.
Ovo su naravno smernice za osnove, ruke nisu statične i želećete da ih koristite u prostoru. Ipak uvek se trudite da ispoštujete najvažnije. Nemojte se deprimirati, nažalost za nas su ruke veliki izazov, ali jednom kada uspemo da ga savladamo postaju ogromno oružje i sredstvo za umetnički izražaj. Isplati se ulagati vreme u njih, podjednako, ako ne i više u odnosu na ostale delove tela. Bez lepih ruku, ipak smo samo početnici.
Ovo nisu neka postojeća pravila, već prosto moja zapažanja. Nadam se da će vam biti od pomoći. Srećno sa vežbanjem!
Iris
