Drage moje...
Dugo sam ra zmišljala kako da počnem ovu svoju priču...Priču o tome kako sam postala „Salomica“.
Najbolje bi bilo da počnem od samog početka...
Mene je oduvek privlačio orijentalni ples, te divne devojke, njihova šminka, odeća, velovi... Muzika, pesme na jeziku koji nisam razumela, ali sam – osećala.
Naravno, kao i sve žene u tom periodu, moja ćerka (tada devojčica od 4, 5 godina) i ja smo gledale božanstvenu Žade kako pleše u seriji „O Clone“ – bile smo opčinjene... Ja - njenim pokretima, elegancijom i energijom kojom pleni, moja devojčica – muzikom i plesom.
Posle par godina, ja sam počela da radim u kafiću čiji je vlasnik Iračanin, gde su nastupale orijentalne plesačice. To je bio moj prvi „pravi“ susret sa orijentalnim plesom.
Nije prošlo dugo, odlučila sam da se i sama okušam u tom plesu.
Pronašla sam školicu orijentalnog plesa, koja mi je bila blizu kuće, gde je bilo prijatno društvo, čak sam upisala i svoju ćerkicu – kako bismo provodile kvalitetno vreme zajedno, i krenula sam...
Ali, tada nisam bila spremna.
Sada to znam.
Ja, majka dvoje dece, sa neodredjenim radnim vremenom, sa minimalnom podrškom od strane ukućana, nisam umela da se izborim sa obavezama, sa samom sobom i da ostanem istrajna...
Odustala sam posle 3 meseca.
Prošle su godine od tada. Obaveze i manjak slobodnog vremena su od mene napravile mašinu, kojoj je svaki dan isti - umornu, bezvoljnu i nezadovoljnu ženu...
U januaru ove godine sam shvatila da je – dosta!
Ja imam 34 godine, dvoje dece – ćerku od 12 godina i sina od 10 godina, posao koji obožavam, supruga, porodicu... Vreme je došlo da se posvetim malo i sebi, da uradim nešto za sebe – nešto što me čini srećnom i ispunjenom...
Moja prva misao je bila – orijentalni ples!
Ali, kako pronaći dobru školu i kako se odlučiti?
Ukucala sam u pretraživač: „škola orijentalnog plesa“ i u moru predloga izabrala sam jedan. Poseban.
Škola orijentalnog plesa Salome.
Ono što me je oduševilo su bili tekstovi na blogu, napisani sa toliko ljubavi i pažnje, prepuni korisnih informacija i odgovora na sva moja pitanja.
Pomislila sam: „Ovo je pravo mesto za mene!“
Nisam pogrešila.
U martu ove godine počela je sa radom grupa Yasmin, moja grupa. Na početku nas je bilo samo četiri, da bi se vremenom taj broj povećao na – sedam.
Odlično smo se uklopile, od samog početka – kao da se znamo sto godina. Smejemo se, izlazimo zajedno, pričamo u nedogled...
U maju, ove godine, posle samo 2 meseca igranja – naša Iris je rekla: „Imate svoj prvi nastup!“
Dale smo sve od sebe, da ne razočaramo Iris, da bude ponosna na nas, da i mi same budemo ponosne na sebe...
Imale smo ogromnu tremu, ali i veliku podršku ostalih devojaka, ostalih „Salomica“, što nam je pomoglo da izgledamo veoma dobro na našem prvom nastupu... Ponosna sam što sam deo takve ekipe, moćne ženske ekipe, koja daje sve – bezrezervno! I ljubav i podršku i razumevanje i pomoć... sve!
Da bi me bolje razumele žene, moje vršnjakinje, koje još uvek razmišljaju da li da „uplove“ u ove vode ili ne ...
Ja sam najstarija u svojoj grupi, ali ni u jednom trenutku se nisam osetila tako. Ispred onog našeg čarobnog ogledala – sve smo iste!
Ples mi je dao snagu, energiju koja je godina spavala u meni – duboko zakopana ispod svih onih silnih briga i obaveza, moje Yasminke me uvek oraspolože i nasmeju – ma koliko da je bio težak dan, Iris uvek ima način da iz nas izvuče još više i bolje – čak i kada mi same pomislimo da ne može više...
Ples mi je pomogao da izadjem iz one lenje učaurenosti i da se pokrenem. Zahvaljujući plesu, uspela sam da smanjim svoju kilažu, da rešim sve ono što me je mučilo...
Da učinim nešto lepo, božanstveno, za sebe...
Zahvaljujući orijentalnom plesu, ja sam upoznala Iris – predivnu mladu ženu, punu razumevanja, strpljenja i ljubavi, devojke sa kojima delim i dobro i zlo – moju grupu Yasmin, ali i ostale „Salomice“ – devojke koje su igrale mnogo duže od nas, ali su nas prihvatile kao svoje najrodjenije, od samog početka...
Stekla sam prijateljstva za ceo život, neponovljiva iskustva i - shvatila...
Zahvaljujući plesu – JA sam postala bolja...
Bolja sebi, bolja ljudima koji me vole, koje ja volim...
Radujem se svakom novom času, novu koraku, pokretu...
Jer, to sam sada ja...
Član Salome porodice... „Salomica” :D
<3 <3 <3
Ana Pavlović
