Pre neko veče, dok je u toku bio čas grupe Habiba, jedna prolaznica (sitna ženica srednjih godina) se zaustavila da nas gleda s vrata. Nakon desetak minuta nas je sva oduševljena nahvalila i dodala kako bi nam se vrlo rado pridružila kad bi bila malo gabaritnija. Ja sam pokušala da joj objasnim da vrsta i oblik tela nemaju nikakvu ulogu u plesu, ali ona je ipak insistirala na tome da je njeno telo neadekvatno za naš ples, kao i da se ni jedan Arapin ne bi oženio njom.
Činjenica je da ima dosta ljudi koji tako misle, bez nekog realnog osnova. Naravno ukusi su različiti kad su u pitanju vizuelni parametri tela. Međutim kada se ples posmatra kao harmonija pokreta i emocija, a ne subjektivna lepota tela, to onda uopšte nije bitno. Bilo mi je drago kad sam uvidela da se moje devojke slažu sa mnom, s obzirom na činjenicu da većina njih počne da dolazi na časove sa sličnim predubeđenjima kao i slučajna prolaznica s početka teksta. Devojke su danas u globalu poprilično nezadovoljne svojim fizičkim izgledom usled okrutne propagande, koja nema veze sa životom, ali pomaže potrošačkom društvu da opstane. Većini devojaka je u početku neugodno da otkriju stomak ukoliko nije savršeno zategnut i ravan. Međutim kako vreme prolazi i njihovo samopouzdanje raste jedna po jedna počinju da budu ponosne same na sebe, i neko kilo više ili bilo kakva druga mana koja im je ranije smetala postaje manje važna – barem dok plešu. I stomaci izlaze na svetlost dana.
Na nastupu će gledaoca (koji gleda ples, a ne telo plesačice) povući njena energija, lice i lepota pokreta. Lično, imam listu podosta plesačica koje volim, a u njih spadaju dame od onih veoma fit, pa do onih pozamašnih kraljica, koje kad ustanu opčine prostoriju svojim grandioznim šarmom.
Poenta plesa za prosečnu, za svaku ženu, trebalo bi da znači prihvatanje sebe. Žena bi trebalo da bude srećna u svom telu i da provodi vreme slaveći ga umesto kritikujući. Priložila sam slike dve plesačice i dva plesača, koji me potpuno opčinjavaju svako na svoj način, a uz to su i divne osobe. Potpuno različite građe, ali podjednako predivni na različit način. Mislim da je suvišno pričati dalje kada vidite da je i muškarac sposoban da pleše tako da vam oduzme dah i ostane u pamćenju. Kada gledate takve umetnike na delu zaboravite njihove godine, pol, izgled.. jedino što vidite je njihova strast i ljubav. A to je sve što je potrebno i običnim ženama za ples. Ne mora svako biti profesionalni plesač, ali verujem da svako MORA da pleše, da stvarno oseti svoje telo i upozna sebe.
I da me nateraju da se odlučim za jednu osobu ove četiri – ne bih mogla.
Jer ples ne zavisi od telesnog tipa, već od srca i duše.
