Pre neki dan sam čitala neki prastari intervju sa Mahmud Redom (Mahmoud Reda) i oduševila sam se kada sam otkrila da je rođen na isti dan kad i ja - 18. marta. Iako je to potpuno irelevantno, mene je na neki detinji način obradovalo. Ovog izuzetnog gospodina tu i tamo spominjem na časovima, njegov uticaj i značaj, ali to nije ni izbliza dovoljno informacija koliko bih želela da prenesem devojkama. Cela priča oko Mahmud Rede je veoma neobična i sama po sebi interesantna, a za plesačice ima i poseban značaj. Otkad sam prvi put čula za njega i njegovu trupu, neke stvari u vezi ovog plesa su mi postale jasnije u glavi. Svaki delić slagalice, koji bih tu i tamo otkrivala sama ili čula na nekoj radionici, donosio je potpuno nov zaokret na moj pogled na orijentalni ples. Zato sam rešila da još malo istražim i napišem tekst o ovom velikom imenu, jer smatram da svako ko želi da se ozbiljnije bavi ili interesuje za orijentalni ples, ne sme sebi da dozvoli da ne zna i ovu priču.
Mahmud Reda rođen je 18. marta 1930. godine u Kairu. Bio je osmo dete u porodici srednjeg staleža. Otac Reda bio je pisac i glavni bibliotekar na Kairo univerzitetu, a svoju decu je odgajao pod uticajem tradicije, ali i talasa modernizma koji se u to vreme širio Egiptom. U porodici su gajili kulturu telesne aktivnosti i ljubav prema muzici kao podsticaj za umetnički razvoj dece. Mahmud je trenirao plivanje od kog je vremenom odustao uprkos uspesima, jer je kako je sam izjavio bilo previše monotono za njega. Zatim se prebacio na ronjenje u kojem je ponovo imao zavidne rezultate, ali je zbog povrede leđa prestao da se bavi i time. Sledeća je na redu je bila gimnastika u kojoj se takmičio za Egipat na Olimpijskim igrama 1952. godine. Bio je prvi egipatski gimnastičar, koji je u svoju rutinu uveo i neke plesne pokrete.
U međuvremenu njegov brat Ali bio je plesač, koji je nastupao i osvajao nagrade već sa 16 godina. U to vreme (II Svetski rat) u Kairu je bilo puno vojnika iz svih krajeva sveta, a u slobodno vreme oni su igrali igre svojih krajeva. Tada se igrao rokenrol, sving, samba, rumba itd. a Ali Reda je bio odličan u svim tim plesovima. Mahmud je posmatrao Alija sa interesovanjem, ali je bio prezauzet svojim sportovima i učenjem. Mahmud je kasnije diplomirao i političku ekonomiju na Kairo univerzitetu. Obožavao je američke mjuzikle i dobio želju da teatralizuje krute egipatske folklorne plesove. Na poslednjoj godini studija, otkrio je argentinsku plesnu trupu, kojoj se ubrzo i pridružio. Nakon diplomiranja sa njima je nastupao u Kairu, Aleksandriji, Rimu i Parizu. U Parizu je odlučio da osnuje sopstvenu plesnu trupu kada se vrati u Egipat, ali to mu nije odmah uspelo zbog nedostatka novčanih sredstava, pa je morao da se zaposli. U međuvremenu je plesao sa Faridom Fehmi (Farida Fahmy) kao partner u jednom klubu u Kairu. Nakon zajedničkog nastupa u Sovjetskoj Rusiji, Mahmud i Farida odlučuju da osnuju folklornu trupu zajedno sa Alijem Redom, Mahmudovim bratom.
Farida Fehmi smatrana je kraljicom baladija. Počela je da pleše veoma mlada i smatra se jednom od najznačajnih plesačica iz doba stvaranja korena savremenog orijentalnog plesa. Bila je mlađa sestra Nadide Fehmi, u koju se Mahmud zaljubio i kasnije oženio. Nakon osnivanja Reda trupe, Farida se udala za Mahmudovog brata Alija Redu i bila je njihova zvezda punih 25 godina. Ovim brakovima temelji za formiranje trupe postali su neraskidivo jaki.
Mahmud Reda je pionir pozorišnog plesa u Egiptu. Kao solista, koreograf i producent, obišao je 58 zemalja na 4 svetske turneje i sa svojom turpom nastupao na najprestižnijim svetskim pozornicama. Mahmudova velika želja da iznese novi žanr plesa i talenat i energija Faride Fehmi rezultovali su uspešnom umetničkom saradnjom i stvaranjem kultne Reda trupe. Farida je 25 godina bila glavna plesačica i uzor za nove regrutovane plesačice. Njena elegancija i ženstvenost u trenutku su osvajali srca Egipćana. Mahmud je do 1972. bio glavni plesač. Podučavao je ostale plesače, stvarao koreografije i uređivao sve scenske tačke. Sa svojim fenomenalnim koreografijama stvorio je novi žanr plesa, koji je uključivao puno stilova. U plesnu tehniku ubacio je elemente džeza, baleta, indijskog plesa i ruskih folklornih plesova. Njegov rad je oblikovao i uticao na ono što danas nazivamo orijentalnim plesom (raks sharki).
Mahmud Reda je rekao:
“…kada prave folklorne igrače stavite na scenu, oni izgledaju čudno, kao da tu ne pripadaju. Njihovi kostimi izgledaju čudno, oni ne znaju gde da gledaju, a ono što rade deluje veoma monotono. Moje koreografije nisu folklorne. One su inspirisane folklorom, ali preko toga se nalazi još 90% dodatka.”
U prvo vreme Reda trupa je imala probleme sa egipatskim Ministarstvom kulture, koje je držalo sve bioskope u Kairu. Vlada je čak poklušala da oformi i sopstvenu državnu trupu, rivalsku privatnoj Reda trupi. Zahvaljujući društvenim vezama Faride Fehmi i njene porodice, inače žigosana profesija plesa prihvaćena je u društvenim krugovima Kaira i muškarci i žene su dolazili da gledaju nastupe trupe. Ceo život familije Reda vrteo se oko njihove plesne trupe. Mahmudova žena Nadida dizajnirala je prve kostime za trupu, ali je samo 5 godina nakon venčanja preminula. Jedno od najvećih blaga i tajni trupe bilo je otkriće Alija Rede, koji je trupi predstavio muziku Alija Ismaila. Ovaj pokojni muzičar komponovao je dela koja su stvarana na osnovu egipatskog folklora, ali uz uticaj zapadne muzike, i to specijalno za Reda trupu. Mahmud Reda ga je nazvao genijem. Njegova muzika je bila idealna za novi plesni stil koji je Mahmud Reda stvarao.
Kada je trupa osnovana, Mahmud nije imao ni jednog plesača, osim Faride. Nije hteo da uzima već formirane plesače iz klubova jer je svako izgledao drugačije i imao različit stil. Zato je okupio 7 devojčica i 7 dečaka i počeo od nule. Mahmud je izjavio kako je mnogo veća muka bila sa plesačicama, jer zbog lošeg glasa na kom je ples bio, porodice nisu bile voljne da dopuste ćerkama da uđu u trupu. Nisu bili izbirljivi kad su devojke bile u pitanju, uzimali su svaku koja bi se prijavila. Bar na početku. A Mahmud je na sebe preuzeo odgovornost da ih od nule nauči svemu. Za prvu predstavu Mahmud je koristio znanje koje već imao, priče iz starog Kaira, likove inspirisane ljudima.
Nakon što je prva predstava dobro prihvaćena, Mahmud se bacio na istraživanje. Odabrao je nekoliko plesača i sa njima krenuo na put. Trupa je putovala Egiptom i sakupljala folklorne plesove. Ostajala bi u odabranom gradu po nekoliko dana, okupljala narod, snimala njihov ples i muziku, a zatim nastavljala dalje. Tako je Mahmud otkrio dve strane medalje egipatskog folklora. Jedna strana je da je pronašao blago potpuno nepoznato svetu, a druga da je izvorni folklor beskonačno monoton i dosadan, jer se koraci previše, prečesto i predugo ponavljaju. Iako je ples naroda iskren i topao, Mahmud je shvatio da ne može da ga samo postavi na scenu i očekuje da će otmena publika biti zadovoljna. Rizik je uvek veliki kada pokušavate da od nečeg jednostavnog stvorite nešto drugo, jer prvobitna ideja može izgubiti svoj duh. Zato je Mahmud Reda morao pažljivo da radi kako bi učinio ples interesantnim za publiku u Kairu, ali tako da očuva osnovni duh naroda. Njegova misija postala je uobličavanje folklornog plesa i predstavljanje svetu kao finu umetnost, vrednu poštovanja.
1961. i 1963. godine Mahmud i Farida su zajedno sa Reda trupom glumili i plesali u dva filma koja je režirao Ali Reda, što je ovu trupu približilo širokim narodnim masama. Tako je trupa počela da privlači sve veću pažnju i Ministarstvo kulture je odlučilo da je sponzoriše i učini vladinim projektom. 1970. godine trupa se pojavila u još jednom filmu, a 1972. Mahmud se oprostio sa svojom pozicijom glavnog plesača. Posvetio se koreografskom radu i produciranju nastupa. Trupa je od osnivanja 1959. do Mahmudovog povlačenja sa scene porasla sa 15 na čak 150 plesača, muzičara i scenskih radnika. Trupa je putovala svetom i nastupala za brojne svetske lidere. 1983. godine Farida se povlači iz sveta plesa i napušta trupu, a 1990. Mahmud ostavlja posao direktora i producenta trupe, koja je i dalje državno vlasništvo. Njegova prva žena preminula je 1960. godine, nakon 5 godina braka. Njegova druga žena bila je jugslovenska balerina.
Tokom svoje karijere, Mahmud Reda je primio brojna odlikovanja i nagrade kako u Egiptu tako i van. Među bivšim članovima trupe se nalaze brojni sadašnji master učitelji kao što su Rakia Hasan (Raqia Hassan) i Jusri Šarif (Yousry Sharif). Ova, malo je reći legenda, orijentalnog plesa i dalje sa svoje 82 godine pleni skromnošću, kreativnošću i inspiriše ljude oko sebe. I nakon penzionisanja, Mahmud nastavlja da drži radionice unutar i izvan Egipta.
Za kraj moram reći da je Mahmud Reda verovatno jedan od mojih najvećih uzora i inspiracija. Za njega imam samo suvo poštovanje i divljenje. Redak je primer da neko doživi vrtoglavi uspeh i ostvarenje snova, a da pritom ostane skroman, čvrsto nogama na zemlji. Da je bar više takvih ljudi na svetu. U čast Mahmuda Rede, oca pozorišnog plesa u Egiptu, zatvaram ovaj članak njegovim današnjim osmehom.
Iris
